Пређи на садржај

izobičájiti

izobičájiti

Глагол

[уреди]

izobičájiti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. -ìčājim, izobičajiti [1]
  2. se, izobičajiti [1]
  3. -ìčājam, izobičajiti [1]

Значења:

  1. Prestati nešto raditi, primenjivati, izbaciti iz navike, običaja. [1]
  2. Izaći iz upotrebe, prestati biti običaj. [1]

Примери:

  1. Prestali smo da slavimo božićne praznike tako što smo izobičajili da unosimo slamu u sobu. [2] [3] Бегеч Буђановци Госпођинци Ново Милошево [1]
  2. Tȏ se dànas izobičájilo. Каћ [1]
  3. Sȁd tȍ vȅć nȇma, sȁd se tȍ izobičáilo. Вршац [1]
  4. I u nȁšu kȕću se znȁlo; nèdeljom se svȉ òpravimo svečàno, pa ù crkvu, a sȁd svȅ je tȏ izobičȃjeno. Mládi nè verujedu u Bȍga, a mȋ smo stȁri, ni u cȓkvi vȉše nȅ idemo. Јаша Томић [1]


Изведене речи:

  1. izobičȃjen [1]
  2. izobičájati [1]


Синоними:

  1. izumreti [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 360.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 126.

Напомене

[уреди]