изви́кати
изви́кати
изви́кати (српски, lat. izvíkati)[уреди]
Глагол[уреди]
Категорије: трп.
Облици:
Значења:
- Вичући изговорити. [2] Итебеј[1]
- Учинити да се о некоме ружно говори, озлогласити. [1]
- Стећи рђав глас, постати познат по лошој особини. [1]
- Који је познат по лошој особини, озлоглашен. [1]
Примери:
- Да̀шта да је изви́кали, и њу̑ и ње̑зину сѐстру кад су ра́диле којѐшта. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]# А ко̏ је нева̀љо̄, та̑ј се ѝзвӣче, та̑ј о̀стане пр̏љав, нек се ку̑па сва̏ки да̑н. Товаришево [1]# Ка̏ко се нѐ би је́дила кад је у̀зо дѐво̄јку ѝзвӣкану у це́лим сѐлу. Кикинда Ново Милошево Иванда [1]
Изведене речи:
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 270.