Пређи на садржај

изви́кати

изви́кати

изви́кати (српски, lat. izvíkati)

[уреди]

Глагол

[уреди]

изви́кати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. ѝзвӣчем, извикати [1]
  2. извикати, , [1]

Значења:

  1. Вичући изговорити. [2] Итебеј[1]
  2. Учинити да се о некоме ружно говори, озлогласити. [1]
  3. Стећи рђав глас, постати познат по лошој особини. [1]
  4. Који је познат по лошој особини, озлоглашен. [1]

Примери:

  1. Да̀шта да је изви́кали, и њу̑ и ње̑зину сѐстру кад су ра́диле којѐшта. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]# А ко̏ је нева̀љо̄, та̑ј се ѝзвӣче, та̑ј о̀стане пр̏љав, нек се ку̑па сва̏ки да̑н. Товаришево [1]# Ка̏ко се нѐ би је́дила кад је у̀зо дѐво̄јку ѝзвӣкану у це́лим сѐлу. Кикинда Ново Милошево Иванда [1]


Изведене речи:

  1. изви́кати се [1]
  2. ѝзвӣкан [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 270.

Напомене

[уреди]