зидати

зидати

зидати (српски, lat. zidati)[уреди]

Глагол[уреди]

зидати, {{{вид}}} непрел.

Именица[уреди]

зидати, {{{род}}}

Категорије: об.об.трп.трп.


Облици:

  1. зи̑дам [1]
  2. зӣда̏ти, зи́дати [1]
  3. зи̑дам [1]
  4. зӣда̏ти, зи́дати [1]
  5. , зи̑ђам, [1]
  6. , [1]

Значења:

  1. Правити саће. [1]
  2. Исто. [1]
  3. Шпорет начињен од истог материјала као и зидови просторије у којој се налази. [1]
  4. Исто. [1]
  5. Кућа начињена од цигле. [1]
  6. Велика пећ, начињена од черпића или од ваљака блата и сламе, ређе од каљева, са заобљеним врхом. [2] Сомбор[1]
  7. Исто. [1]

Примери:

  1. Ја̑ до̀бро зна̑м кад је та̑ј до̏м те̏о да се зи̑да. [3] [4] Госпођинци Сремска Митровица Лаћарак Војка Ново Милошево Итебеј Међа Велики Гај Јасеново Ловра [1]
  2. По̏сле је зи́до шта̏лу. Шимановци [1]
  3. Би́ло је љу́ди који су зна̏ли и са́ми зи́дати ку̏ћу. Бачинци [1]# Ми̑ смо та̏мо зӣда̏ли ку̏ћу. [1]
  4. Кат се зи̑да, па кат се ди̏же гра̑ђа. Банатска Паланка [1]# Пче̏ла зи̑да са̑ће. [5] Товаришево [1]# То̑ је би́ло и на сала́шу, та̏мо је би́ло ци́гљом ле̑по зи̑ђана и на̀бӣјана. Суботица [1]# Те̑ но̀ве, што се са̏д пра̏ве, то̑ су зи̑дане ку̏ће. [2] Сивац Јамена Сомбор Товаришево Госпођинци Банатско Аранђелово Нови Бечеј Меленци Црепаја [1]# У стражњим собама дуго су се суверено шириле велике зидане фуруне — пећке, које су се обично ложиле споља, из шупе, кукурузовином. [6] Платичево [1]# Би́ле су зи̑дане фу̀руне. [2] Сефкерин Јамена [1]# А доња кујна [...] је с лебрњим пенџером што гледа у авлију, и у њој је зидани шпорет и неугледнија паорска пећ. Стапар [1]# У кухињи је уз један зид било уздигнуто огњиште висине око један метар, на коме се кувало јело и пекао хлеб. На средини кухиње било је ниско огњиште изнад којег је висио на веригама котао за кување јела. При крају ХIХ века уводе се зидани или „куповни” штедњаци. [7] Остојићево [1]


Изведене речи:

  1. зи́дање [1]


Изрази:

  1. ˜ на кант ("зидати тако што се цигла поставља на страну"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 235.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 235.
  5. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  6. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 23.
  7. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 147.

Напомене[уреди]