зечији
зечији
зечији (српски, lat. zečiji)[уреди]
Облици:
Значења:
- Који се односи на зеца; који је као у зеца; који се прави од зеца. [1]
- Урођена аномалија облика усана. Ђурђево[1]
- Као део ботаничких назива. [1]
- Ononis spinosa. Нештин[1]
- Plantago lanceolata. [1]
- Equisetum arvense. [2] Параге Пивнице Силбаш Деспотово[1]
- Ononis spinosa. Ловра[1]
- Исто. [1]
Примери:
- Код Срба у Војводини [...] зечији реп и шапа употребљавали су се и као амајлија коју су носила деца. [3] [1]# Ја̑ сам ку̏во свѝњски па̏прика̄ш а Па́ја је ку̏во зѐчији. [4] [5] Суботица Меленци Српска Црња Фаркаждин [1]# У неким селима трудницама је забрањивано да једу зечије месо, да деца након порођаја не би имала зечју усну. [3] [1]# О̀во је бу̏квица, а и о̀во̄ је бу̏квица, али зе́чије у̏ши. [2] Бач [1]# То̑ ли̏лаво цвѐта, а то̑ ѝма бо́дље кот сва̏ког ли̑ста, па нѐ сме̄ш, убо̀де ко ѝгла. То̑ је зе́чији тр̑н. Зе́чији тр̑н, ко и̏гле и̏ма, та̀ко ду̏гачко ну̀[з] сваки ли̑ст ѝма ко и̏гле шѝљасто. [2] Бачка Паланка Дероње Товаришево Орловат Силбаш Деспотово [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
- ↑ 3,0 3,1 Дивљач и ловство Паноније. 1989, 156 стр, стр. 108.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 323.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 104, 145.