Pređi na sadržaj

zečiji

zečiji

zečiji (srpski, lat. zečiji)

[uredi]

Oblici:

  1. -e, -a [1]

Značenja:

  1. Koji se odnosi na zeca; koji je kao u zeca; koji se pravi od zeca. [1]
  2. Urođena anomalija oblika usana. Đurđevo[1]
  3. Kao deo botaničkih naziva. [1]
  4. Ononis spinosa. Neštin[1]
  5. Plantago lanceolata. [1]
  6. Equisetum arvense. [2] Parage Pivnice Silbaš Despotovo[1]
  7. Ononis spinosa. Lovra[1]
  8. Isto. [1]

Primeri:

  1. Kod Srba u Vojvodini [...] zečiji rep i šapa upotrebljavali su se i kao amajlija koju su nosila deca. [3] [1]# Jȃ sam kȕvo svѝnjski pȁprikāš a Pája je kȕvo zѐčiji. [4] [5] Subotica Melenci Srpska Crnja Farkaždin [1]# U nekim selima trudnicama je zabranjivano da jedu zečije meso, da deca nakon porođaja ne bi imala zečju usnu. [3] [1]# Òvo je bȕkvica, a i òvō je bȕkvica, ali zéčije ȕši. [2] Bač [1]# Tȏ lȉlavo cvѐta, a tȏ ѝma bódlje kot svȁkog lȋsta, pa nѐ smēš, ubòde ko ѝgla. Tȏ je zéčiji tȓn. Zéčiji tȓn, ko ȉgle ȉma, tàko dȕgačko nù[z] svaki lȋst ѝma ko ȉgle šѝljasto. [2] Bačka Palanka Deronje Tovariševo Orlovat Silbaš Despotovo [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 2,2 Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.
  3. 3,0 3,1 Divljač i lovstvo Panonije. 1989, 156 str, str. 108.
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 323.
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 104, 145.

Napomene

[uredi]