zečiji
zečiji
zečiji (srpski, lat. zečiji)[uredi]
Oblici:
Značenja:
- Koji se odnosi na zeca; koji je kao u zeca; koji se pravi od zeca. [1]
- Urođena anomalija oblika usana. Đurđevo[1]
- Kao deo botaničkih naziva. [1]
- Ononis spinosa. Neštin[1]
- Plantago lanceolata. [1]
- Equisetum arvense. [2] Parage Pivnice Silbaš Despotovo[1]
- Ononis spinosa. Lovra[1]
- Isto. [1]
Primeri:
- Kod Srba u Vojvodini [...] zečiji rep i šapa upotrebljavali su se i kao amajlija koju su nosila deca. [3] [1]# Jȃ sam kȕvo svѝnjski pȁprikāš a Pája je kȕvo zѐčiji. [4] [5] Subotica Melenci Srpska Crnja Farkaždin [1]# U nekim selima trudnicama je zabranjivano da jedu zečije meso, da deca nakon porođaja ne bi imala zečju usnu. [3] [1]# Òvo je bȕkvica, a i òvō je bȕkvica, ali zéčije ȕši. [2] Bač [1]# Tȏ lȉlavo cvѐta, a tȏ ѝma bódlje kot svȁkog lȋsta, pa nѐ smēš, ubòde ko ѝgla. Tȏ je zéčiji tȓn. Zéčiji tȓn, ko ȉgle ȉma, tàko dȕgačko nù[z] svaki lȋst ѝma ko ȉgle šѝljasto. [2] Bačka Palanka Deronje Tovariševo Orlovat Silbaš Despotovo [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.
- ↑ 3,0 3,1 Divljač i lovstvo Panonije. 1989, 156 str, str. 108.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 323.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 104, 145.