здра̑вље

здра̑вље

здра̑вље (српски, lat. zdrȃvlje)[уреди]

Именица[уреди]

здра̑вље, с

Значења:

  1. Врста колача који се прави за Божић. [1]

Примери:

  1. Нѐ могу жи́вити бо̏ље, са̀мо да ми је здра̑вља. Ђала [1]
  2. Си̏гурно сам би́ла сла̏бог здра̑вља, ма̏локрвна, шта ли, бле́да сам би́ла. Кула [1]
  3. У ко̀јој ку̏ћи и̏ма ме̏да, ту̑ и̏ма и здра̑вља. [2] [3] [4] [5] [6] Меленци Сремска Митровица Мартонош Сивац Нови Сад Госпођинци Ђурђево Ново Милошево Башаид Житиште Сефкерин Избиште Крушчица Помаз Деска Ченеј [1]
  4. На Бадњи дан се меси „велики колач”, „здравље”, затим разни плетени колачи који се носе куму, удатој ћерци и родбини. „Здравље” се реже увече на Бадњи дан и једе са посним пасуљом, сувим шљивама и орасима. [7] [8] [9] [10] [11] [12] [6] [13] Остојићево Лаћарак Черевић Бешка Стари Сланкамен Суботица Бегеч Нови Сад Ђурђево Српски Крстур Ново Милошево Арадац Вршац Избиште Деска Ченеј Ловра Сенпетер [1]
  5. Када домаћица хоће да метне здравље у пећ, позове домаћина, који десном руком у рукавици повуче ножем унакрст неколико паралелних линија по колачу, а левом руком га посоли. Ако божићни колач или здравље пукне, верују да ће неко из породице умрети. Стапар [1]
  6. Домаћин је рукавицом навученом на десну руку засецао колач „здравље”, који се једе на Бадње вече или први дан Божића. [14] [1]
  7. Пра̏вило се здра̑вље, као вѐкна. Буђановци [1]
  8. На Ба̏дњи да̑н се у̏јутру у̏стане, у̏ме̄си се ко̏ла̄ч, здра̑вје. [5] Помаз [1]


Синоними:

  1. здрављак [1]


Изрази:

  1. Бо̏жездра̑вља ("за изражавање наде"). Вршац [1]
  2. ЕГСО 153 [1]
  3. од Богаздравља, од цара мира ("здравица"). Ново Милошево [1]
  4. пуцати одздравља ("бити здрав, јак, снажан"). [1]
  5. у здравље ("до виђења"; "У̀ здра̄вље"). Мартонош Српски Крстур Итебеј Остојићево Ново Милошево Меленци Фаркаждин Бочар [1]
  6. за чѝје ба̏бе ˜ ("за чију љубав, кад нешто не вреди труда"). Сомбор Змајево Ковиљ Вршац [1]
  7. на/у здравље ("при наздрављању"; "Куварици кум често напија „у здравље”, нарочито ако је супа добра"). [1]
  8. РСБ]. [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 138.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 46.
  5. 5,0 5,1 Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  6. 6,0 6,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 94, 95.
  8. Жито. 1988, 208 стр, стр. 148.
  9. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 157, 158.
  10. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 60.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 534.
  12. Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 176.
  13. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  14. Жито. 1988, 208 стр, стр. 146.

Напомене[уреди]