zdrȃvlje

zdrȃvlje

zdrȃvlje (српски, ћир. здра̑вље)[уреди]

Именица[уреди]

zdrȃvlje, с

Значења:

  1. Vrsta kolača koji se pravi za Božić. [1]

Примери:

  1. Nè mogu žíviti bȍlje, sàmo da mi je zdrȃvlja. Ђала [1]
  2. Sȉgurno sam bíla slȁbog zdrȃvlja, mȁlokrvna, šta li, bléda sam bíla. Кула [1]
  3. U kòjoj kȕći ȉma mȅda, tȗ ȉma i zdrȃvlja. [2] [3] [4] [5] [6] Меленци Сремска Митровица Мартонош Сивац Нови Сад Госпођинци Ђурђево Ново Милошево Башаид Житиште Сефкерин Избиште Крушчица Помаз Деска Ченеј [1]
  4. Na Badnji dan se mesi „veliki kolač”, „zdravlje”, zatim razni pleteni kolači koji se nose kumu, udatoj ćerci i rodbini. „Zdravlje” se reže uveče na Badnji dan i jede sa posnim pasuljom, suvim šljivama i orasima. [7] [8] [9] [10] [11] [12] [6] [13] Остојићево Лаћарак Черевић Бешка Стари Сланкамен Суботица Бегеч Нови Сад Ђурђево Српски Крстур Ново Милошево Арадац Вршац Избиште Деска Ченеј Ловра Сенпетер [1]
  5. Kada domaćica hoće da metne zdravlje u peć, pozove domaćina, koji desnom rukom u rukavici povuče nožem unakrst nekoliko paralelnih linija po kolaču, a levom rukom ga posoli. Ako božićni kolač ili zdravlje pukne, veruju da će neko iz porodice umreti. Стапар [1]
  6. Domaćin je rukavicom navučenom na desnu ruku zasecao kolač „zdravlje”, koji se jede na Badnje veče ili prvi dan Božića. [14] [1]
  7. Prȁvilo se zdrȃvlje, kao vèkna. Буђановци [1]
  8. Na Bȁdnji dȃn se ȕjutru ȕstane, ȕmēsi se kȍlāč, zdrȃvje. [5] Помаз [1]


Синоними:

  1. zdravljak [1]


Изрази:

  1. Bȍžezdrȃvlja ("za izražavanje nade"). Вршац [1]
  2. EGSO 153 [1]
  3. od Bogazdravlja, od cara mira ("zdravica"). Ново Милошево [1]
  4. pucati odzdravlja ("biti zdrav, jak, snažan"). [1]
  5. u zdravlje ("do viđenja"; "Ù zdrāvlje"). Мартонош Српски Крстур Итебеј Остојићево Ново Милошево Меленци Фаркаждин Бочар [1]
  6. za čìje bȁbe ˜ ("za čiju ljubav, kad nešto ne vredi truda"). Сомбор Змајево Ковиљ Вршац [1]
  7. na/u zdravlje ("pri nazdravljanju"; "Kuvarici kum često napija „u zdravlje”, naročito ako je supa dobra"). [1]
  8. RSB]. [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145.
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 138.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 46.
  5. ↑ 5,0 5,1 Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  6. ↑ 6,0 6,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 94, 95.
  8. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 148.
  9. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 157, 158.
  10. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 60.
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 534.
  12. ↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 176.
  13. ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  14. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 146.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=zdrȃvlje&oldid=560904”