zdrȃvlje

zdrȃvlje

zdrȃvlje (srpski, lat. zdrȃvlje)[uredi]

Imenica[uredi]

zdrȃvlje, s

Značenja:

  1. Vrsta kolača koji se pravi za Božić. [1]

Primeri:

  1. Nѐ mogu žíviti bȍlje, sàmo da mi je zdrȃvlja. Đala [1]
  2. Sȉgurno sam bíla slȁbog zdrȃvlja, mȁlokrvna, šta li, bléda sam bíla. Kula [1]
  3. U kòjoj kȕći ȉma mȅda, tȗ ȉma i zdrȃvlja. [2] [3] [4] [5] [6] Melenci Sremska Mitrovica Martonoš Sivac Novi Sad Gospođinci Đurđevo Novo Miloševo Bašaid Žitište Sefkerin Izbište Kruščica Pomaz Deska Čenej [1]
  4. Na Badnji dan se mesi „veliki kolač”, „zdravlje”, zatim razni pleteni kolači koji se nose kumu, udatoj ćerci i rodbini. „Zdravlje” se reže uveče na Badnji dan i jede sa posnim pasuljom, suvim šljivama i orasima. [7] [8] [9] [10] [11] [12] [6] [13] Ostojićevo Laćarak Čerević Beška Stari Slankamen Subotica Begeč Novi Sad Đurđevo Srpski Krstur Novo Miloševo Aradac Vršac Izbište Deska Čenej Lovra Senpeter [1]
  5. Kada domaćica hoće da metne zdravlje u peć, pozove domaćina, koji desnom rukom u rukavici povuče nožem unakrst nekoliko paralelnih linija po kolaču, a levom rukom ga posoli. Ako božićni kolač ili zdravlje pukne, veruju da će neko iz porodice umreti. Stapar [1]
  6. Domaćin je rukavicom navučenom na desnu ruku zasecao kolač „zdravlje”, koji se jede na Badnje veče ili prvi dan Božića. [14] [1]
  7. Prȁvilo se zdrȃvlje, kao vѐkna. Buđanovci [1]
  8. Na Bȁdnji dȃn se ȕjutru ȕstane, ȕmēsi se kȍlāč, zdrȃvje. [5] Pomaz [1]


Sinonimi:

  1. zdravljak [1]


Izrazi:

  1. Bȍžezdrȃvlja ("za izražavanje nade"). Vršac [1]
  2. EGSO 153 [1]
  3. od Bogazdravlja, od cara mira ("zdravica"). Novo Miloševo [1]
  4. pucati odzdravlja ("biti zdrav, jak, snažan"). [1]
  5. u zdravlje ("do viđenja"; "Ù zdrāvlje"). Martonoš Srpski Krstur Itebej Ostojićevo Novo Miloševo Melenci Farkaždin Bočar [1]
  6. za čѝje bȁbe ˜ ("za čiju ljubav, kad nešto ne vredi truda"). Sombor Zmajevo Kovilj Vršac [1]
  7. na/u zdravlje ("pri nazdravljanju"; "Kuvarici kum često napija „u zdravlje”, naročito ako je supa dobra"). [1]
  8. RSB]. [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 145.
  3. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 138.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 46.
  5. ↑ 5,0 5,1 Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
  6. ↑ 6,0 6,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  7. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 94, 95.
  8. ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 148.
  9. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 157, 158.
  10. ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 60.
  11. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 534.
  12. ↑ Mila Bosić, Žitarice u plodonosnoj magiji kod Srba u Vojvodini. — Rad, 31, 1988—1989, 171—193, str. 176.
  13. ↑ Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).
  14. ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 146.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=здра̑вље&oldid=560903”