жежа

жежа

жежа (српски, lat. žeža)[уреди]

Именица[уреди]

жежа, ж

Категорије: бот.


Облици:

  1. же́жа, жѐжа [1]

Значења:

  1. Коровска биљка из рода Urtica. [1]
  2. Врста коприве која ниско расте. [1]
  3. Врста коприве која не жари Lamium purpureum. [1]
  4. Исто. [2] Чуруг Госпођинци Жабаљ[1]

Примери:

  1. Девојке су задевале девет гранчица жеже (коприве) и свакој давале једно мушко име. [3] Мошорин [1]
  2. Онда наиђе глад па су људи јели кувану жежу, дивље зеље, воће зелено па и корење, па у такво време највише и поумиру она деца мала. [4] [5] Сакуле Кикинда Сенпетер [1]
  3. Ѝдем да у̏змем ср̑п и да по̏косим о̀ну же́жу из ша̏нца да се не̏ко не ожѐже. [2] [6] [7] [8] [9] Ченеј Мол Турија Пивнице Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Нови Сад Ковиљ Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Меленци Шурјан Бока Неузина Деска [1]
  4. Нѐмој да за̀дигнеш ча̀кшире, ви̏ш да ѝма же́же. Јаша Томић [1]
  5. Е̏то ѝма ди го̏д о̀ћете. Јел жѐжа јел ко̀прива. [8] Товаришево Иванда [1]
  6. Ве̏лике тра̑ве: зе̑ље [...] си̏тна же́жа. [10] Елемир [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,0 2,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Мила Босић, Ђурђевдански обичаји и веровања Срба у Војводини. — Рад, 35, 1993, 161—176, стр. 172.
  4. Жито. 1988, 208 стр, стр. 127.
  5. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  8. 8,0 8,1 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 453.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 528.

Напомене[уреди]