žeža

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

žeža

žeža (српски, ћир. жежа)[уреди]

Именица[уреди]

žeža, ж

Категорије: бот.


Облици:

  1. žéža, žèža[1]

Значења:

  1. Korovska biljka iz roda Urtica. [1]
  2. Vrsta koprive koja nisko raste. [1]
  3. Vrsta koprive koja ne žari Lamium purpureum. [1]
  4. Isto. [2] Чуруг Госпођинци Жабаљ[1]

Примери:

  1. Devojke su zadevale devet grančica žeže (koprive) i svakoj davale jedno muško ime. [3] Мошорин [1]
  2. Onda naiđe glad pa su ljudi jeli kuvanu žežu, divlje zelje, voće zeleno pa i korenje, pa u takvo vreme najviše i poumiru ona deca mala. [4] [5] Сакуле Кикинда Сенпетер [1]
  3. Ìdem da ȕzmem sȓp i da pȍkosim ònu žéžu iz šȁnca da se nȅko ne ožèže. [2] [6] [7] [8] [9] Ченеј Мол Турија Пивнице Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Нови Сад Ковиљ Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Меленци Шурјан Бока Неузина Деска [1]
  4. Nèmoj da zàdigneš čàkšire, vȉš da ìma žéže. Јаша Томић [1]
  5. Ȅto ìma di gȍd òćete. Jel žèža jel kòpriva. [8] Товаришево Иванда [1]
  6. Vȅlike trȃve: zȇlje [...] sȉtna žéža. [10] Елемир [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,0 2,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Мила Босић, Ђурђевдански обичаји и веровања Срба у Војводини. — Рад, 35, 1993, 161—176, стр. 172.
  4. Жито. 1988, 208 стр, стр. 127.
  5. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  8. 8,0 8,1 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 453.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 528.

Напомене[уреди]