егеда
егеда
егеда (српски, lat. egeda)[уреди]
Именица[уреди]
егеда, ж
Именица[уреди]
егеда, ж
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
Примери:
- Та̑ј ме ту́жио што је сви́ро у е̏геду та̏мо на̀ славу кад смо Бо́са и ја̑ би́ли у Шу̀рјан. Јаша Томић [1]
- О̑н нѝје ни̏шта ка́зо, у̏зо сво̀је е̏геде и ста̏о код инжили́ра. [3] [4] Фаркаждин Ђурђево Мокрин Ново Милошево Итебеј Шурјан Бока Вршац Иванда Сенпетер [1]
- Ди̏ та̑ј тво̑ј Па́нта у̀ме да сви̑ра у е̏геде: да чу̏јеш ти̑ по́пиног си̑на, па да ви̏диш шта̏ је сви̑рка. Неузина [1]
Изрази:
- ("Сиро̀та Зо̑рка, ка̀ка̄ је ко е̏гед"). Бока Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
- ићи кое̏геде ("ходати бангаво, искривљеним ногама"; "Идеш макар како, ко егеде, ко да су те кљештима кривили"). Нови Сад [1]
- истањити се ко ˜. — Истањила се ко егеда ("Истањила се ко егеда"). Ковиљ [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2003, 113 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 336.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 66, 352, 527.