гајде

гајде

Српски

гајде (српски, lat. gajde)

Именица

гајде, ж мн.

Слогови: -, мн. гај-де

Значења:

[1.] Гајде су народни музички дувачки инструмент састављен од мешине и свирале.^[1] Свирање на гајдама се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.^[2]

[1.1.]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

[1.1.] роженице, рег. кајде рег. ^[3]

Примери:

[1.1.] Свирај у гајде нек све јечи. Лаћарак ^[4]

[1.2.] Је свиро у гајде и зарађиво за леба од тог свирања. ^[5] ^[6] ^[7] ^[8] ^[9] Ченеј, Бачинци, Сусек, Свилош , Суботица, Мартонош, Пачир, Сомбор, Мол, Кула, Турија, Равно Село, Змајево, Жабаљ, Чуруг, Госпођинци, Ђурђево, Каћ, Бегеч, Српски Крстур, Нови Кнежевац, Ново Милошево, Итебеј, Меленци, Јаша Томић, Неузина, Бока, Шурјан, Јарковац, Томашевац, Вршац, Избиште, Јасеново, Иванда ^[4]

Изрази:

[1.3.] Гајде му његове! („блага псовка са извесном дозом шале којом се изражава негодовање и грдња“). Бегеч, Вршац ^[4]

Асоцијације:

[1.1.] мех, мешина, свирач, свирка, свирање

Изведене речи:

[1.1.] гајдар, гајдаш, гајдарин, гајдарџија, гајдач, Гајда, Гајдар, Гајдаш , Гајдашевић, гајдарски, гајдашев, гајдашки, гајдати, гајдашити

Преводи

Арапски: [1] مزمار القربة (mizmar alkurba) ☞^ar

Бошњачки: [1] гајде (gajde) mn. ☞^bs

Бретонски: [1] binioù ☞^br

Бугарски: [1] гайда (gajda) ž. ☞^bg

Грузијски: [1] გუდასტვირი (gudastviri) ☞^ka

Грчки: [1] γκάιντα (gaida) ž. ☞^el

Гуџаратски : [1] મશક વાજું (mašak vađum) ☞^gu

Јерменски: [1] պարկապզուկ (parkapzuk) ☞^hy

Енглески: [1] bagpipes ☞^en

Казашки: [1] желқобыз (želkobiz) ☞^kk

Кинески: [1] 风笛 (fongdi) ☞^zh

Курдски курманџи: [1] gayda ☞^kmr

Мађарски: [1] duda ☞^hu

Македонски: [1] гајде (gajde) s. ☞^mk

Малтешки: [1] żaqq ☞^mt

Осетски: [1] лалым уадындз (lalim uadindz) ☞^os

Персијски: [1] نی‌انبان (nejanban) ☞^fa

Пољски: [1] duda ž. ☞^pl

Руски: [1] волынка (volinka) ž. ☞^ru

Санскрт: [1] मशक बाजा (mašak bađa) ☞^sa

Словачки: [1] gajdy mn. ☞^sk

Словеначки: [1] dude mn. ☞^sl

Српски горњолужички: [1] dudy mn. ☞^hsb

Српски доњолужички: [1] měchawa ž. ☞^dsb

Српскохрватски: [1] гајде (gajde) mn. ☞^sh

Таџикистански: [1] волинка (volinka) ☞^tg

Турски: [1] gayda ☞^tr

Урду: [1] () ☞^ur

Хинди: [1] () ☞^hi

Хрватски: [1] gajde mn. ☞^hr

Чешки: [1] gajdy mn. ☞^cs

Чувашки: [1] сарнай (sarnaj), шапар (šapar) ☞^cv

Шпански: [1] gaita ž. ☞^es

Референце

↑ Влајић-Поповић, Јасна. „Лингвистичка обрада појма "ГАЈДЕ"“. ЕТНОГРАФСКИ ИНСТИТУТ Приступљено 18. 1. 2019
↑ „СВИРАЊЕ НА ГАЈДАМА“. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду Приступљено 4. 12. 2023
↑ Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1. (COBISS)
↑ ^4,0 ^4,1 ^4,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ,6,980, 59—92.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV,994, 419 str, str. 83,28.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII,997, 586 str, str. 66, 340, 343.
↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN,1,955, 81—117, str.16.
↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

Сродни чланци са Википедије:

[1] гајде

[1] Влајић-Поповић, Јасна. „Лингвистичка обрада појма "ГАЈДЕ"“. ЕТНОГРАФСКИ ИНСТИТУТ Приступљено 18. 1. 2019

[НКН-2] „СВИРАЊЕ НА ГАЈДАМА“. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду Приступљено 4. 12. 2023

[П._Ћосић_и_сарадници,_Речник_синонима-3] Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1. (COBISS)

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-4] 4,0 ^4,1 ^4,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Gordana_Galetin,_Iz_leksičke_problematike_severne_Šajkaške.-5] Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ,6,980, 59—92.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-6] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV,994, 419 str, str. 83,28.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-7] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII,997, 586 str, str. 66, 340, 343.

[Milenko_S._Filipović,_Različita_etnološka_građa_iz_Jarkovca_(u_Banatu).-8] Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN,1,955, 81—117, str.16.

[Biljana_Marić,_Iz_leksike_Čeneja_(rumunski_Banat)-9] Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

Падеж	Једнина	Множина
Номинатив	-	гајде
Генитив	-	гајда / гајди
Датив	-	гајдама
Акузатив	-	гајде
Вокатив	-	гајде
Инструментал	-	гајдама
Локатив	-	гајдама