е̏но

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

е̏но

е̏но (српски, lat. ȅno)[уреди]

речца[уреди]

е̏но, рчц.

Примери:

  1. Е̏но ра̑дена, иде́ду ку̏ћи. [1] Башаид Ђурђево Нови Сад [2]# Ене га тамо поред зида. Јасеново Крушчица [2]


Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 291.
  2. 2,0 2,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]