е̏но
е̏но
е̏но (српски, lat. ȅno)[уреди]
речца[уреди]
е̏но, рчц.
Примери:
- Е̏но ра̑дена, иде́ду ку̏ћи. [1] Башаид Ђурђево Нови Сад [2]# Ене га тамо поред зида. Јасеново Крушчица [2]
Референце[уреди]
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 291.
- ↑ 2,0 2,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.