ду́вати

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ду́вати

ду́вати (српски, lat. dúvati)[уреди]

Глагол[уреди]

ду́вати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.ков.


Облици:

  1. дувати [1]

Значења:

  1. Испуштати из уста ваздушну струју. [1]
  2. Дисати. [1]
  3. Љутити се на некога. [1]
  4. Покретати руду меха. [1]
  5. Испустити из уста ваздушну струју. [1]

Примери:

  1. Кроз ле̏тке ве̏тар ду̑ва — зо̀то је кота̑рка на̏вишље — и та̀ко су̑ши куку̀руз. [2] [3] Јаша Томић Башаид Кумане Зрењанин Јаша Томић Шурјан Избиште [1]
  2. Сно̀пове наре́ђали на̀ пе̄нџер и на вра́та, да им нѐ дӯва ве̏тар у̀ собу. Мартонош [1]# У Кѝкӣнду, та̏мо је чѝстији ва̏здух: на кра̑ј сѐла, ман ди̏ ѝзӣђеш — ман у̀ ба̄шћу, ман у а̀влију — и̏маш ма́лко лу̏фта и про̀маје, мо̏жеш да ду̑ваш, а у Бео̀град да се у̀гӯшиш у̀ собу — не̑ма а̀влије, не̑ма ба̑шће. [4] Кикинда Ново Милошево [1]# Ду̑ва на њѐга. Ново Милошево [1]# Када до̑ђе пр̑ву го̏дину [ученик], њѐгово је би́ло да ква̏си у̑гаљ, да ду̑ва ва̏тру. [5] Тител Сот Нештин Ириг Нерадин Инђија Крчедин Турија Каћ Бачка Паланка Нови Сад Футог Ковиљ [1]# Ве̏тар кад би ду́но, о̏нда би га сло̀мио. [6] Ђала Меленци Елемир [1]


Изведене речи:

  1. ду́нути [1]


Синоними:

  1. пувати [1]



Изрази:

  1. ˜ у исту тикву ("исто"). Ново Милошево [1]
  2. ка̏ко ве̏тар ду̑ва ("прилагођавати се приликама, бити превртљив"). Сомбор [1]
  3. ˜ у исти рог ("чинити или мислити исто што и неко други"). Вршац [1]
  4. дунути у главу ("изненада одлучити"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 150, 164, 215.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 71, 235, 283.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122.
  5. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 275, 339.

Напомене[уреди]