Пређи на садржај

дно

дно

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив дно дна
Генитив дна дна
Датив дну днима
Акузатив дно дна
Вокатив дно дна
Инструментал дном днима
Локатив дну днима

Именица

дно, с

Категорије: об.об.кол.


Облици:

  1. дно̏ [1]
  2. дно̏ Јамена, Вашица, Моровић, Визић, Нештин, Сремска Митровица, Черевић, Јарак, Ириг, Сремски Карловци, Суботица Светозар Милетић, Сомбор, Сивац, Бачко Петрово Село, Бачки Брестовац, Кула, Врбас, Србобран, Змајево, Каћ, Мошорин, Футог, Гардиновци, Кикинда, Радојево, Башаид, Итебеј, Пландиште, Чента, Вршац, Дебељача [2] [1]
  3. дно̏ Мартонош [3] [1]

Значења:

[1.] Доња страна какве посуде, бурета и сл. [1]
[2.] Основа речног корита. [1]
[3.] Дно без муља. [4] Ковиљ[1]
[4.] Доњи део ћелије. [1]
[5.] Доњи део кошнице. [1]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Примери:

[1.1.] О̀во је би́ло дно̏. [5] [6] [7] [8] Обреж, Моровић, Сот, Мартинци, Нештин, Свилош, Вогањ, Јарак, Хртковци, Шатринци, Прхово, Чортановци, Голубинци, Угриновци, Стари Сланкамен, Сурдук, Пачир, Сомбор, Сивац, Лалић, Бачко Градиште, Надаљ, Чуруг, Дероње, Госпођинци, Жабаљ, Товаришево, Каћ, Мошорин, Руменка, Бачка Паланка, Ковиљ, Тител, Ђала, Мокрин, Кикинда, Ново Милошево, Српска Црња, Житиште, Јаша Томић, Маргита, Велико Средиште, Сакуле, Вршац, Алибунар, Уљма, Црепаја, Кајтасово, Делиблато, Омољица [1]
[5.1.] Го̏ри је др̏шка, а на дно́лу је ѝма ла као не̏ки о̀твор, јѐдан сло̑ј, о̑н би ту̑ би̏о прѝсечен и по́себно у̀ве̄зан са пру̑ ћем и ту̑ је би̏о о̀твор да су о̀не у̀лази ле, ле́то, полѐтаљка. [2] Пачир [1]
[5.2.] Дно̑ обре̏ зано ната̏кнеш на ту̑ вршка̏ру. [2] Избиште, Бочар, Елемир [1]

Изрази:

[1.2.] Си̏пати ко у бу̏ре без дна̏ ("бити неумерен у пићу"). Сомбор, Јасеново [1]

Синоними:

  1. дане [1]
  2. данце [1]
  3. под [1]


Асоцијације:

[1.1.]

Изведене речи:

[1.1.]



Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 227.
  6. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  7. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.