дно̏

дно̏

дно̏ (српски, lat. dnȍ)[уреди]

Значења:

  1. Доња страна какве посуде, бурета и сл. [1]

Примери:

  1. О̀во је би́ло дно̏. [2] [3] [4] [5] Обреж Моровић Сот Мартинци Нештин Свилош Вогањ Јарак Хртковци Шатринци Прхово Чортановци Голубинци Угриновци Стари Сланкамен Сурдук Пачир Сомбор Сивац Лалић Бачко Градиште Надаљ Чуруг Дероње Госпођинци Жабаљ Товаришево Каћ Мошорин Руменка Бачка Паланка Ковиљ Тител Ђала Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Житиште Јаша Томић Маргита Велико Средиште Сакуле Вршац Алибунар Уљма Црепаја Кајтасово Делиблато Омољица [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.27.
  3. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет),988, 508 стр.
  4. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII,991, 623—708.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 79.

Напомене[уреди]