dignuti dići

Ovom članku je potrebno sređivanje jer ne ispunjava standard kvaliteta Vikirečnika ili nije dovoljno detaljno obrađen. Ako imate snage, volje, iskustva i vremena, molimo vas da poboljšate ovaj članak.

Ono podrazumeva kategorizaciju, dodavanje jednog od bitnijih delova, unutrašnje povezivanje, ispunjavanje tabele padeža ili deklinacija, razlamanje teksta i slična uređivanja, kako bi se dobio kvalitetniji članak. Pogledajte kako se menja stranica ili stranicu za razgovor za pomoć. Uklonite ovu poruku kada završite.

dignuti dići

dignuti dići (srpski, lat. dignuti dići)[uredi]

Glagol[uredi]

dignuti dići, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: rib.rib.rib.rib.pren.rib.


Oblici:

  1. dȉgnem [1]
  2. fam [1]
  3. dȉžem [1]

Značenja:

  1. Izvaditi iz vode mreže ili struk. [1]
  2. Upraviti naviše, uzdići. [1]
  3. Ukrasti. [1]
  4. Uhvatiti ribu. [1]
  5. Preći iz sedećeg položaja u stajaći, ustati. [1]
  6. Ustati iz postelje. [1]
  7. Porasti, narasti. [1]
  8. Pokrenuti se s dna, izaći bliže površini vode. [1]
  9. Vaditi iz vode mreže ili udice. [1]
  10. Gajiti, obrađivati. [1]
  11. Činiti da što raste, buja. [1]
  12. Prostirati se u visinu, visoko stajati. [1]
  13. Ustajati; polaziti, kretati. [1]
  14. Pokretati se s dna, izlaziti bliže površini vode. [1]
  15. Rasti, bujati (usled nekog hemijskog procesa). [1]

Primeri:

  1. Ȍndak se u džákove nȁspe i dȉgne na tàvanu jelti u magazínu, dȋ kȏ ȉma. [2] Melenci [1]
  2. Čȅkaj da dȉgne kukùruz u kòtārku, pa òndak ȉte dȉ òćete. [3] [4] [5] Jaša Tomić Ruma Sremska Mitrovica Kikinda Srpska Crnja Melenci Bašaid Itebej Šurjan Aradac Boka Neuzina Botoš Čenej [1]# Ako dignete prvi put čerenac, pa vam iskočio šaran iz mreže, dva dana ne morate ići tamo. Ma ništa nema, ništa! Kao da je on očo pa poručio svima: bešte odatle. Klenak [1]
  3. Postavi se danas, sutra ode pa digne [bubanj od pruća], uvati punu, kolko god mu treba za jedan struk te sitne ribe. Novi Sad [1]
  4. Dignemo vršku i istresemo. [6] Padej Futog Gardinovci [1]# Ȏn dȉgao glȃvu i pògledo u Mȉlicu onàko nȁpit. [7] Golubinci [1]# Nísam mu dȁvo, dȉgo mi ȉz kuće. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]# Ondak onaj koji prvi naiđe, drugi — taj bogami digne šarana. [6] Stari Slankamen [1]
  5. Kad dignem 10—15 kila u jednoj vrški ribe. Sremski Karlovci [1]# Jedvȁ se dȉgne. [8] Boka [1]
  6. Òni se dȉgli da ѝdu kȕći. [9] Pomaz [1]# Kad se kvasac „digne”, sipa se u posoljeno brašno u koje se prethodno dodaje mast (ili otopljen margarin), jedno ili više jaja i kašika soli. [10] [1]# Ima ti momenata kad se riba digne, neki put do ponoći, neki put od ponoći, neki put neće deset dana da se digne. [6] Sremski Karlovci [1]
  7. A kad topímo tȗ kùdelju, ȍnda rȉba se dȉgne. Deronje [1]# Slȁma se dȉzala nà vile góre. [11] Farkaždin [1]
  8. Kat se zȋda, pa kat se dȉže grȃđa. [12] [13] Banatska Palanka Čerević Srpski Krstur Novo Miloševo Itebej Melenci Čenta [1]# Oću da je vidim, kad deda bude dizo struk, šta će deda na krompirovu zlaticu da ulovi. Bosut [1]
  9. Po pedeset-šezdeset komada zabodem [vrški]. Ujtru rano vadim, pregledam, dižem. Ono se zove zabadam bubnjeve, vrške, a ovo se zove — ujtru dizat, pregledati ili pregledati. Obično dižemo i u čamac i slažemo i sve u čamac i onda metemo sušiti. [6] Sremska Mitrovica Klenak Sremski Karlovci Mol Novi Sad Gardinovci Čenta [1]# Sàmō sam dȉzo vinográde i vȍtnjāke. [14] Vrdnik [1]# Mȍžeš da málko, kad nàpraviš sѐpiju, mѐtla si sȁd sȅdam-ȍsam kȋla sȍli, ȍnda mȍš ùzēti kad pròmēšaš jedàreda pa prѝmētiš da dȉžu mnȍgo, ȍndak lȉzneš sѐpiju tȗ. Ona mȏra da dȉgne pȓvi pȗt i drȕgi pȗt, ȍnda pȍsle nѐ mōra da dȉže. [15] Kovilj [1]# Svȁko je sѐbe cénio i dȉzo, bíro s kȋm će ѝći. Tovariševo [1]# Dȉšte se, dѐvōjke, ȁjde!. [16] Laćarak Novi Kneževac [1]# To je pravi manić. Njega ne možte uvatiti leti. Onda zimi, u jesen se diže i ide na mrest. Novi Sad [1]
  10. U aprilu diže se som. E, sad treba postavljati cugove. Bosut [1]# Kukùruzno brȁšno, jѐčmeno, žȉtno, šta ȉma, ako nȇ ma ònōg — ònōg, i tàko, mѐ ki nje, tȏ svȅ tȗ dȏđe, i sȍli. Be[z] sȍli nȇće da rȃ di. Be[z] sȍli nȇma nȉšta. Ako nѐ me teš sȍli, nѐ mož da rȃdi sѐ pi ja. Kad mȅteš sȏ i kad svȅ, kad mȅteš kȁko trȅba, ȍnda mírna bȕde [koža], ȍnda nѐ dižē se, a ako nѐ meteš, ȃjāo, dȉžē se òna ȕveliko, ȍndak trȅba sȍli. [15] Kovilj [1]


Izvedene reči:

  1. dȉzati [1]


Izrazi:

  1. dȉći sve četȋr uvȋs ("leći bez brige"). Vršac [1]
  2. dȉći nos ("uobraziti se"; "Digo nos ko da je ne znam ko, ko da svet ne zna od koga je on"). Jasenovo [1]
  3. dići se iz postelje ("prezdraviti"). Vršac [1]
  4. dȉći glȃvu [1]
  5. ne dȉzati glȃvu ("biti u velikom poslu"). Vršac [1]
  6. Dȉzati vȉku ("glasno govoriti, galamiti"). Mokrin [1]
  7. dȉći vójsku ("započeti rat, krenuti u rat"). Sombor [1]
  8. dizati tavan ("praviti tavanicu od vitlovki, valjaka, vitlovati"). Sakule Jaša Tomić [1]
  9. dići / dizati kuću na glavu Sombor [1]
  10. postati ohol’ Vršac [1]
  11. ne moći dići glave ("nemati vremena zbog preopterećenosti"). Sombor [1]
  12. Dȉzati na vágu ("podizati neki teret pomoću poluge"). Čerević [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 141.
  3. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 171, 273.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 147, 148.
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 53, 163, 219, 222, 277, 400.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  7. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 267.
  8. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 69.
  9. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 222.
  10. ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 42.
  11. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 400.
  12. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 175.
  13. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 277, 400.
  14. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 291.
  15. ↑ 15,0 15,1 Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
  16. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 150.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=дигнути_дићи&oldid=628857”