divljaka

divljaka

divljaka (српски, ћир. дивљака)[уреди]

Именица[уреди]

divljaka, ж

Категорије: бот.об.


Облици:

  1. dìvljaka [1]
  2. divljȁka [1]

Значења:

  1. Nekultivisana voćka (jabuka, kruška, trešnja, loza itd.) koja slobodno raste u prirodi. [1]
  2. Nekalemljena voćka. [1]
  3. Vitis silvestris , divlja loza. Суботица[1]

Примери:

  1. Za svȁku [voćku] kȃžemo dìvljaka, kòja nȇma, jel òna ù šumi nȇma rȍda, sàmo vȉdiš da je vìšnjevo dȑvo. I ako bȕde [višnje] u šȕmi, tȏ je dìvlje dȑvo, nȇma rȍda — kȃžemo dìvljaka. [2] Буковац [1]
  2. Dìvljaka, slȁbo tȃ i ròdi, tȃ jȃko mȁlo ròdi. Суботица Ердевик Черевић [1]# Тако и ја намислим и посадим три сорте дивјаке: Липарија, Монтикула и Арамон. Ченеј [1]# Ову сам калемио на дивљаку. Јасеново Црвена Црква [1]
  3. Tu jabuku sam pelcovo. [1]# Ка̀ламљено на дѝвјаку. [3] [4] Житиште Ђурђево [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 323.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 394.
  5. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]