дивљака

дивљака

дивљака (српски, lat. divljaka)[уреди]

Именица[уреди]

дивљака, ж

Категорије: бот.об.


Облици:

  1. дѝвљака [1]
  2. дивља̏ка [1]

Значења:

  1. Некултивисана воћка (јабука, крушка, трешња, лоза итд.) која слободно расте у природи. [1]
  2. Некалемљена воћка. [1]
  3. Vitis silvestris , дивља лоза. Суботица[1]

Примери:

  1. За сва̏ку [воћку] ка̑жемо дѝвљака, ко̀ја не̑ма, јел о̀на у̀ шуми не̑ма ро̏да, са̀мо ви̏диш да је вѝшњево др̏во. И ако бу̏де [вишње] у шу̏ми, то̑ је дѝвље др̏во, не̑ма ро̏да — ка̑жемо дѝвљака. [2] Буковац [1]
  2. Дѝвљака, сла̏бо та̑ и ро̀ди, та̑ ја̑ко ма̏ло ро̀ди. Суботица Ердевик Черевић [1]# Тако и ја намислим и посадим три сорте дивјаке: Липарија, Монтикула и Арамон. Ченеј [1]# Ову сам калемио на дивљаку. Јасеново Црвена Црква [1]
  3. Ту јабуку сам пелцово. [1]# Ка̀ламљено на дѝвјаку. [3] [4] Житиште Ђурђево [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 323.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 394.
  5. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]