детелина

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

детелина

детелина (српски, lat. detelina)[уреди]

Именица[уреди]

детелина, ж

Категорије: бот.


Облици:

  1. де̏телина [1]

Значења:

  1. Биљка рода Trifolium. [1]
  2. Исто. [1]
  3. Trifolium pratense , гомбара. Ловра[1]
  4. Исто. [2] Пивнице Дероње Деспотово Параге Силбаш[1]
  5. Medicago sativa. [1]
  6. Oxalis stricta. [1]
  7. Врста пољске биљке. [1]
  8. Украс у облику детелине. [1]

Примери:

  1. Да́во зо̑б, да́во де̏телине о́вци — та̏ има̏ла мле́ка. [3] [4] [5] [6] Јасеново Бачинци Сусек Лаћарак Свилош Голубинци Шимановци Суботица Мартонош Сента Кула Србобран Надаљ Дероње Ченеј Ђурђево Каћ Мошорин Нови Сад Ковиљ Тител Ђала Нови Кнежевац Мокрин Падеј Ново Милошево Башаид Итебеј Меленци Јаша Томић Зрењанин Томашевац Орловат Вршац Избиште Ловра Ченеј [1]
  2. Де̏телину у̀носимо у̀ шталу. Жабаљ [1]# Кад смо о̏копали ре̏пу, о̏нда смо ку̏пили де̏тељину и но̀сили ку̏ћи. Јаша Томић [1]
  3. Бра̏ћа су ра́дили ку̏ћи: о̏рали, ко̏пали, ко̀сили жи̏то, де̏тељину. [7] [8] Павлиш Рума Мокрин Итебеј Јаша Томић Велики Гај Добрица Вршац Варјаш [1]# И̏ма двого̀дишња, цр̀вена де̏телина, не̏ко је зо̀ве про̀стије, ми̑ сеља́ци, го̀мбара, за̀то што ѝма те̑ го̑мбе, зна̑ш. [2] [4] Деспотово Пивнице Дероње Параге Силбаш Товаришево Обровац Ковиљ [1]# Па лу̀це̄рна зо̀ву стру̏чња̄ци о̀ву пра̑ву де̏телину, а ми̑ зове́мо лу̀це̄рна о̀ну го̀мбару, што лѝла̄в цве̑т ѝма, а о̀ву што цвѐта пла́во, то̑ зове́мо пра̑ва де̏телина. [2] Товаришево Нештин Пивнице Дероње Деспотово Параге Бођани Силбаш Обровац Бачка Паланка Нови Кнежевац Избиште [1]# И̏ма, е̏во, мо̏жем је до̀не̄ти, и̏ма ту̑ у̀ ба̄шчи о̏[д]ма[х], ту̑ бли́зу; ка̑жу дѝвија де̏телина. [2] Деспотово Пивнице Дероње Параге Силбаш Товаришево Обровац [1]# О̏нда је на̀ томе би́ло ѝзле̄пљено от кре̏п-сате́на де̏телина. Добринци [1]



Изрази:

  1. На́ћи де̏тељину сас чети̑р ли́ста ("пронаћи срећу"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 148, 166, 209, 212, 218, 269.
  4. 4,0 4,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 163, 407.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162, 180.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 407.
  9. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 189.

Напомене[уреди]