detelina

detelina

detelina (српски, ћир. детелина)[уреди]

Именица[уреди]

detelina, ж

Категорије: бот.


Облици:

  1. dȅtelina [1]

Значења:

  1. Biljka roda Trifolium. [1]
  2. Isto. [1]
  3. Trifolium pratense , gombara. Ловра[1]
  4. Isto. [2] Пивнице Дероње Деспотово Параге Силбаш[1]
  5. Medicago sativa. [1]
  6. Oxalis stricta. [1]
  7. Vrsta poljske biljke. [1]
  8. Ukras u obliku deteline. [1]

Примери:

  1. Dávo zȏb, dávo dȅteline óvci — tȁ imȁla mléka. [3] [4] [5] [6] Јасеново Бачинци Сусек Лаћарак Свилош Голубинци Шимановци Суботица Мартонош Сента Кула Србобран Надаљ Дероње Ченеј Ђурђево Каћ Мошорин Нови Сад Ковиљ Тител Ђала Нови Кнежевац Мокрин Падеј Ново Милошево Башаид Итебеј Меленци Јаша Томић Зрењанин Томашевац Орловат Вршац Избиште Ловра Ченеј [1]
  2. Dȅtelinu ùnosimo ù štalu. Жабаљ [1]# Кад смо о̏копали ре̏пу, о̏нда смо ку̏пили де̏тељину и но̀сили ку̏ћи. Јаша Томић [1]
  3. Brȁća su rádili kȕći: ȍrali, kȍpali, kòsili žȉto, dȅteljinu. [7] [8] Павлиш Рума Мокрин Итебеј Јаша Томић Велики Гај Добрица Вршац Варјаш [1]# И̏ма двого̀дишња, цр̀вена де̏телина, не̏ко је зо̀ве про̀стије, ми̑ сеља́ци, го̀мбара, за̀то што ѝма те̑ го̑мбе, зна̑ш. [2] [4] Деспотово Пивнице Дероње Параге Силбаш Товаришево Обровац Ковиљ [1]# Па лу̀це̄рна зо̀ву стру̏чња̄ци о̀ву пра̑ву де̏телину, а ми̑ зове́мо лу̀це̄рна о̀ну го̀мбару, што лѝла̄в цве̑т ѝма, а о̀ву што цвѐта пла́во, то̑ зове́мо пра̑ва де̏телина. [2] Товаришево Нештин Пивнице Дероње Деспотово Параге Бођани Силбаш Обровац Бачка Паланка Нови Кнежевац Избиште [1]# И̏ма, е̏во, мо̏жем је до̀не̄ти, и̏ма ту̑ у̀ ба̄шчи о̏[д]ма[х], ту̑ бли́зу; ка̑жу дѝвија де̏телина. [2] Деспотово Пивнице Дероње Параге Силбаш Товаришево Обровац [1]# О̏нда је на̀ томе би́ло ѝзле̄пљено от кре̏п-сате́на де̏телина. Добринци [1]


Изрази:

  1. Náći dȅteljinu sas četȋr lísta ("pronaći sreću"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 148, 166, 209, 212, 218, 269.
  4. 4,0 4,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 163, 407.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162, 180.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 407.
  9. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 189.

Напомене[уреди]