даклем

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

даклем

даклем (српски, lat. daklem)[уреди]

речца[уреди]

даклем, рчц.

Облици:

  1. да̏клем [1]

Значења:

  1. Према томе, стога, отуд. [1]
  2. На почетку исказа: елем, е па. [1]
  3. Као узречица без нарочитог значења. [1]

Примери:

  1. О̑н је ѝмо, даклем не̏ о̑н, него о̑н је на̑ђен у јѐндеку као ма̑ли. [2] Суботица Госпођинци Нови Кнежевац [1]# Све̏ те̄ до̀бре муштѐрије сам ѝмо, да̏клем би̏о̄ сам прѝпозна̄т. [3] [4] Деска Каћ Српски Крстур Мокрин Ново Милошево Српска Црња Итебеј Међа Кумане Житиште Шурјан Бока Томашевац Иланџа Фаркаждин Чента Сефкерин [1]# Даклем, ту̑ кад су сти̏гли, о̀ни ја̑ву. [5] [6] Кикинда Сента Елемир Зрењанин [1]
  2. Даклем — ова̀ко. Ђала [1]# О̏нда та̀ко, то̏ се ву́кло, ву́кло, даклем, једно вре́ме. Калаз [1]
  3. Унѐсе, даклем, у̀ ту ста̏ју ди се то̏ ра̑ди. Ловра [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 153.
  3. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 361.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 265, 291, 295.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120, 210.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 76, 232.

Напомене[уреди]