gredelj
gredelj
gredelj (srpski, lat. gredelj)[uredi]
Imenica[uredi]
gredelj, m
Oblici:
Značenja:
- Glavni nosač (drveni ili metalni) svih delova pluga ili rala. [1]
Primeri:
- Al je oro duboko — do gredelja. [2] [3] [4] Crvena Crkva Nadalj Ostojićevo Jasenovo Krašovo [1]# Rádio sam plȕgove: dr̀- veni grédelj, još òno što je bílo nȅkad, dr̀veni grédelj, kȍnjski, kòji vúku kȍnji, za òrānje. [1]
- Grédelj je tȏ, glàvni dȅo plȕga na kòji se kònji prѝkače da vúku. Ima jȍš i kao kòlēčke nàprēd. E, tȏ ȍnda vȕku, ȉma dvȃ drvčaníka i jàrmac, i tȗ se zàkače kònji, i ȍnda jѐdnu brázdu ѝde tȁmo a drȕgu nȁzad. [5] [6] [7] [8] Kovilj Bačinci Čalma Sviloš Susek Subotica Mol Turija Nadalj Ravno Selo Žabalj Čurug Gospođinci Đurđevo Kać Begeč Kovilj Titel Banatsko Aranđelovo Kikinda Novo Miloševo Novi Bečej Taraš Ilandža Vršac Sefkerin Izbište Lovra Deska [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad,8—19,969—1970, 83—100, str. 86.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad,6,980,41—165, str.43.
- ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS,43,907, 52—79, str. 60.
- ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV,964,01—413, str. 336.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ,6,980, 59—92.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV,994, 419 str, str.60.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII,991, 623—708.