gredelj
gredelj
gredelj (српски, ћир. гредељ)[уреди]
Именица[уреди]
gredelj, м
Облици:
Значења:
- Glavni nosač (drveni ili metalni) svih delova pluga ili rala. [1]
Примери:
- Al je oro duboko — do gredelja. [2] [3] [4] Црвена Црква Надаљ Остојићево Јасеново Крашово [1]# Ра́дио сам плу̏гове: др̀- вени гре́дељ, још о̀но што је би́ло не̏кад, др̀вени гре́дељ, ко̏њски, ко̀ји ву́ку ко̏њи, за о̀ра̄ње. [1]
- Grédelj je tȏ, glàvni dȅo plȕga na kòji se kònji prìkače da vúku. Ima jȍš i kao kòlēčke nàprēd. E, tȏ ȍnda vȕku, ȉma dvȃ drvčaníka i jàrmac, i tȗ se zàkače kònji, i ȍnda jèdnu brázdu ìde tȁmo a drȕgu nȁzad. [5] [6] [7] [8] Ковиљ Бачинци Чалма Свилош Сусек Суботица Мол Турија Надаљ Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Бегеч Ковиљ Тител Банатско Аранђелово Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Тараш Иланџа Вршац Сефкерин Избиште Ловра Деска [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад,8—19,969—1970, 83—100, стр. 86.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад,6,980,41—165, стр.43.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС,43,907, 52—79, стр. 60.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV,964,01—413, стр. 336.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ,6,980, 59—92.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр.60.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII,991, 623—708.