година

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

година

година (српски, lat. godina)[уреди]

Именица[уреди]

година, ж

Значења:

  1. Време од дванаест месеци, календарска година. [1]
  2. Неодређено кратак временски период (неколико дана до недељу дана). Јасеново[1]
  3. Време од дванаест месеци, рачунајући од неког одређеног дана, догађаја. [1]
  4. Период трајања наставе у школи. Вршац[1]
  5. Годишњи период и прилике током њега с обзиром на род, принос плодова; летина, жетва, род. [1]
  6. Година богата плодовима, усевом. [2] Суботица Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител[1]
  7. Година када не роди усев. Суботица[1]
  8. Исто. [3] Зрењанин Вршац[1]
  9. Годишњица, годишњи помен, парастос. [1]
  10. Узраст, доба живота уопште; старост, времешност. [1]
  11. Зрело доба у човековом животу. Вршац[1]
  12. Године снаге, здравља, стварања. Вршац[1]

Примери:

  1. Ја̑ сам о̀ве го̏дине изле́чио чо̀века од и̏шија̄са. [4] Меленци [1]
  2. Та̑ ду̑г се по̏лак опро̀стијо (половѝна), а по̏лак се оду́жијо у два́најст го̏дина. [5] [6] [7] [8] [9] Ботош Черевић Голубинци Шимановци Мартонош Србобран Госпођинци Ченеј Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Житиште Елемир Зрењанин Арадац Томашевац Орловат Фаркаждин Иланџа Чента Вршац Сефкерин Црепаја Избиште Јасеново Деска [1]
  3. По̀тим надзо̀ра̄ва по̀сао, да га не̏ би окри́вили с на̏ма за̏једно; ко̀је смо на̏ша гру̏па — оса̀мна̄јст на̑с — ла̀њске го̏дине у на̄јве̏ћем на̀претку са по̀слом би́ли. [10] Сента [1]# Два́дес де̏вет го̏дӣна како лѐжи у̀ кревет. [11] Ново Милошево [1]
  4. О̀ни су прона̀шли, О̏крӯжни у̏ре̄д, да сам чу́во седа̀мна̄јс го̏дӣна. [12] Нови Бечеј [1]
  5. Осамдѐсет го̏дӣна како је [црква] пра̏љена. [13] [14] [15] Чента Врдник Чуруг Нови Кнежевац Санад Кикинда Српска Црња Житиште Јаша Томић Перлез Фаркаждин [1]# Ратарева нова година почиње већ усред лета угарењем стрњишта. Платичево [1]
  6. И тре̏ћу го̏дину до̀лази пше̏ница на и̏сто зе̏мљӣште, и те̑ тре̏ће го̏дине мо̀ја је зѐмља мо́рала би̏ти на̀ђубрена док са̏да и у се̏дам о̏сам го̏дина једа̀ред се на̀ђубри. [16] [17] Голубинци Итебеј Елемир Зрењанин Ботош Чента Вршац Панчево [1]# У про́шлу субо̏ту да̀ли смо ма̏тери го̏дину. Вршац Јамена [1]
  7. Онда за ше̑с не̏де̄ља и онда за по̑ го̏дине онда за го̏дину — о̏нда му да̑ћа про̑ђе за спо̀кој ду́ше. [18] Башаид [1]# О̑н је у го̏дина. [19] [20] [21] [22] Крушчица Лаћарак Мартонош Госпођинци Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Падеј Итебеј Међа Кумане Бока Иланџа Чента Вршац Павлиш Сефкерин Панчево [1]
  8. О̀ви ста̀рӣји што и̏ма̄ду преко седамдѐсет го̏дӣна, не̏способни за ра̑д, инвали́ди, бо̏лесни. [23] Мокрин [1]


Синоними:

  1. лето [1]



Изрази:

  1. ("бити стар"). Ново Милошево [1]
  2. отегнити се ко гладна ˜ ("бити дуг, дуго трајати"). Ново Милошево [1]
  3. колико у маку има зрна, толико у години има светаца ("има много светаца у години"). Јарковац [1]
  4. узе̑ти дру̏гу ("ући у другу (трећу итд.) годину живота"). Вршац [1]
  5. да́ватиго̏дину ("чинити годишњи помен за покојника"). Суботица [1]
  6. наре́ђати го̏дине ("исто"; "Наре́ђо је го̏дине"). Вршац [1]
  7. За́ћи у го̏дине ("остарети, не бити млад"). Вршац [1]

سِنِينَ(sinīna)

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 137.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 168, 186, 206, 261.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 66, 80, 86, 113, 114, 116, 117, 121, 166.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 269, 311, 333.
  8. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  9. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 17.
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 211.
  11. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.
  12. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130.
  13. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 58, 271, 280, 301, 344.
  14. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114.
  15. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 130, 162, 166, 175, 194, 289.
  16. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152, 161, 168, 176, 260.
  17. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 239, 284.
  18. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.
  19. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 132, 177, 184, 186, 214, 277.
  20. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 9.
  21. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 77, 85, 118, 120.
  22. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 270, 292, 344.
  23. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117.

Напомене[уреди]