ву̑к

ву̑к

ву̑к (српски, lat. vȗk)

ву̑к, м

Категорије: зоол.

Облици:

Синоними:

Изрази:

Гла́дан ко ˜ Вршац ^[1]
појо би и вука ^[1]
по̀јо ˜ ма̀га̄рца ("прошло је без икаквих последица, заташкана је непријатна ствар"). Ђурђево ^[1]
Бо̏ље је ви̏дити ву̑ка при̏т кућом о Бо̀жићу нег чо̀века у ко̀шуљи ("блага зима није добра за усеве"). Ново Милошево ^[1]
ми о ву̑ку , a ву̑к на вра́та ("каже се за онога који наиђе у часу када се о њему говори"). Вршац ^[1]
бити прождрљив, лаком на храну' ^[1]
и ˜ си̏т и ко̏зе на бро̏ју ("задовољене су обе стране"). Вршац ^[1]
поје̑в ˜ мага̑рца ("прошло је без икаквих последица, заташкана је непријатна ствар"). Вршац ^[1]
˜ дла̏ку ме̑ња, а ћу̑д ни̏када ("човек обично не мења своју нарав"). Вршац ^[1]

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.