курјак
курјак
Именица
[уреди]курјак, м
Категорије: зоол.
Облици:
Значења:
- Canis lupus. Черевић Ада[1]
- Први, доњи сноп жита у крстини. [2] [3] [4][1]
- Врста божићног колача. [1]
- Врста инсекта тврдокрилца Trichodes apiarius. [1]
Примери:
- Ви̑ ка̑жете ву̑к, ми̑ ка̑жемо ку̏рја̄к. [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] Помаз Бачинци Суботица Пачир Сомбор Сивац Стапар Турија Бачко Градиште Равно Село Чуруг Жабаљ Дероње Госпођинци Ђурђево Каћ Шајкаш Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Падеј Српска Црња Ново Милошево Башаид Итебеј Кумане Меленци Житиште Елемир Зрењанин Перлез Фаркаждин Чента Црепаја Ловра Деска Батања [1]
- О̀ткуд и̏ма курја́ци. [12] Бока [1]
- Па до̑ђу не̏кад ку̏рјаци и о́де; о̀ни се спу̑шту с Карпа́та, из Руму̑није, кад су гла́дни, о̏ндак на̀паду то̀рове ди су о̑вце. Јаша Томић [1]
- Зве̑ри, то су ку̏рјаци, лиси̏це, ди̏вље животи̏ње. [13] Избиште Мол Итебеј Меленци Шурјан Бока Неузина [1]
- Та̑ј сно̏п до́ле је ку̏рја̄к, а го́ре по́па; оса̀мна̄јст сно̀по̄ва — кр̏ст. [14] Ђала Мошорин [1]
- Пр̑во се ме̏те̄ ку̏рја̄к а о̏ндак дру̏гӣ сно̏п. Суботица [1]
- О̏ндак ко̏лко у̀кућана и̏ма му̏шки, ти̏ма пра̏ви ша̏ке, а же̏нскима ку̏рјаке. Бешка [1]
- Гу̏н дељ се зва̏о — ми̏ смо га зва́ли пчели̏ њи ку̏рјак. [15] Избиште Дупљаја Баваниште Ковин [1]
Изрази:
- није ˜ појо зиму ("када захладни после топлог времена"). Ново Милошево [1]
- Гладан ко ˜ Вршац Јасеново [1]
- ˜ длаку мења а ћуд никако ("човек обично не мења своју нарав"). [1]
- Бѐзубуку̏рја̄ку се и зе̏чеви подсме́вају Суботица Футог [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 143.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 120.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30, 84, 101, 151, 161, 162, 167.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 80, 109, 113, 319, 340.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18, 21, 25, 26, 130.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 21.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114, 319.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).