во̀лети

во̀лети

во̀лети (српски, lat. vòleti)[уреди]

Облици:

  1. волети, волем [1]
  2. воле̏ти, во̏лем [1]

Примери:

  1. То̏ целѝва̄ње, то̏ љу́бљење — то̏ нѐ волем. Жабаљ [1]
  2. Стра́шно је во̀ло да пи̏је. [2] Српска Црња [1]
  3. Во̏ле да пи̏је. [3] [4] Црепаја Лаћарак Голубинци Обзир Мартонош Ченеј Српска Црња Итебеј Арадац Бока [1]
  4. Са̀мо што са̏д о̏младина нѐ воле та̀ко да ра̑ди, ви̏ше во̏леду да жи́ву го̀споцки. Томашевац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.83.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.67,85.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.49,81,83,85.

Напомене[уреди]