во̏лем

во̏лем

волем (српски, lat. volem)[уреди]

Значења:

  1. Осећати симпатију, пријатност, наклоност ка нечему. [1]

Примери:

  1. Во̀лела сам цве̑ће, са́дила сам. [2] [3] [4] [5] Нови Сад Војка Лаћарак Платичево Стари Сланкамен Суботица Обзир Параге Кула Ченеј Нови Сад Ново Милошево Башаид Фаркаждин Сефкерин Панчево Чип [1]
  2. Ћу̑рке ни́сам во̀лела ни̏кад, то̑ ми ко ро́да. Дероње [1]
  3. Ја̏ во̏лем цр̑кву. Бачинци [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.23,78.
  3. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII,991, 553—620, стр. 36.
  4. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII,993,37—153, стр.40.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр. 41,89,92.

Напомене[уреди]