вла̑ће
вла̑ће
влаће (српски, lat. vlaće)[уреди]
Именица[уреди]
вла̑ће, {{{род}}}
Примери:
- Кад се ѝзмла̄ти вла̑ће, о̏нак се сла̏ма у̀стра̄ни и са̀дене се та̏мо у̏ стра̄ну. Меленци [1]
- Кад се де̏не да је вла̑ће уну́тра, да не за̀кишња јѐдна кр̀стина. Ђала [1]
- Пр̑во ме̏темо два̑ сно̀па: ко̏рен до́ле а вла̑ће го́ре, да се прѐљӯбу, а о̏ко та̑ два̑ сно̀па о̀ве дру̏ге снопове фу̏рт на̏около — пѐтнајс јел два̀јес, а по̏сле дру̏гу ку̀пицу па тре̏ћу (све̏ у јѐдним пра̀вцу), ко̏лко бу̏де да и̏ма у ту̑ њи̏ву. [2] [3] [4] Јаша Томић Суботица Сомбор Падеј Башаид Меленци Итебеј Житиште Перлез Фаркаждин Чента Иланџа Јасеново [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр. 46, 51, 394.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.41,65.
- ↑ Жито.988,08 стр, стр.19,21.