ви̏шња

ви̏шња

ви̏шња (српски, lat. vȉšnja)[уреди]

Именица[уреди]

ви̏шња, ж

Категорије: бот.


Облици:

  1. вишња [1]
  2. вишња[1]

Значења:

  1. Prunus cerasus; плод те биљке. [1]
  2. Prunus fruticosa. [2] Врдник[1]
  3. Ракија у коју су убачене вишње и шећер. [1]
  4. Сорта вишње. Бегеч[1]
  5. Тамноцрвена боја. [1]
  6. Сорта вишње. [1]

Примери:

  1. Ви̏шњу смо по̀секли, осу́шила се. [3] [4] [5] [6] Јаша Томић Свилош Сусек Лаћарак Бешка Стари Сланкамен Сомбор Суботица Србобран Српска Црња Башаид Итебеј Неузина Бока Шурјан Велики Гај Орловат Вршац Избиште Ловра [1]
  2. Доњи део баште […] сучељавао се са комшијским вртовима и воћњацима и делио складом или међом од једног до два метра необрађене земље, а засађене вишњама, багремом, црним и белим шљивама. Платичево [1]
  3. Би́ло је ви̏ша̄ња, тре̏ша̄ња, као ко̀нпо̄т. Нови Сад [1]
  4. Ла́не су ви̏шње би́ле цр̀вљиве. Бачинци [1]# Пијане вишње праве се од вишања са коштицом које се убацују у флашу уског грла, поспу шећером и прелију ракијом шљивовицом. [7] [1]# Швабе су волели паорска кола у боји труле вишње. [8] Бачки Брестовац Ковиљ [1]# У предњој авлији су, пак, воћа и цвећа — логошкиње, трешња рана и вишња шпанска, бресква розикаста и крушка караманка. Стапар [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114, 116, 121.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 61.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 205.
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 22.
  7. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 48.
  8. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 90.

Напомене[уреди]