ви̏шња
ви̏шња
Именица
[уреди]ви̏шња, ж
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
- Prunus cerasus; плод те биљке. [1]
- Prunus fruticosa. [2] Врдник[1]
- Ракија у коју су убачене вишње и шећер. [1]
- Сорта вишње. Бегеч[1]
- Тамноцрвена боја. [1]
- Сорта вишње. [1]
Примери:
- Ви̏шњу смо по̀секли, осу́шила се. [3] [4] [5] [6] Јаша Томић Свилош Сусек Лаћарак Бешка Стари Сланкамен Сомбор Суботица Србобран Српска Црња Башаид Итебеј Неузина Бока Шурјан Велики Гај Орловат Вршац Избиште Ловра [1]
- Доњи део баште […] сучељавао се са комшијским вртовима и воћњацима и делио складом или међом од једног до два метра необрађене земље, а засађене вишњама, багремом, црним и белим шљивама. Платичево [1]
- Би́ло је ви̏ша̄ња, тре̏ша̄ња, као ко̀нпо̄т. Нови Сад [1]
- Ла́не су ви̏шње би́ле цр̀вљиве. Бачинци [1]# Пијане вишње праве се од вишања са коштицом које се убацују у флашу уског грла, поспу шећером и прелију ракијом шљивовицом. [7] [1]# Швабе су волели паорска кола у боји труле вишње. [8] Бачки Брестовац Ковиљ [1]# У предњој авлији су, пак, воћа и цвећа — логошкиње, трешња рана и вишња шпанска, бресква розикаста и крушка караманка. Стапар [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114, 116, 121.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 61.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 205.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 22.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 48.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 90.