vȉšnja

vȉšnja

vȉšnja (српски, ћир. ви̏шња)[уреди]

Именица[уреди]

vȉšnja, ж

Категорије: бот.


Облици:

  1. višnja [1]
  2. višnja[1]

Значења:

  1. Prunus cerasus; plod te biljke. [1]
  2. Prunus fruticosa. [2] Врдник[1]
  3. Rakija u koju su ubačene višnje i šećer. [1]
  4. Sorta višnje. Бегеч[1]
  5. Tamnocrvena boja. [1]
  6. Sorta višnje. [1]

Примери:

  1. Vȉšnju smo pòsekli, osúšila se. [3] [4] [5] [6] Јаша Томић Свилош Сусек Лаћарак Бешка Стари Сланкамен Сомбор Суботица Србобран Српска Црња Башаид Итебеј Неузина Бока Шурјан Велики Гај Орловат Вршац Избиште Ловра [1]
  2. Donji deo bašte […] sučeljavao se sa komšijskim vrtovima i voćnjacima i delio skladom ili međom od jednog do dva metra neobrađene zemlje, a zasađene višnjama, bagremom, crnim i belim šljivama. Платичево [1]
  3. Bílo je vȉšānja, trȅšānja, kao kònpōt. Нови Сад [1]
  4. Láne su vȉšnje bíle cr̀vljive. Бачинци [1]
  5. Пијане вишње праве се од вишања са коштицом које се убацују у флашу уског грла, поспу шећером и прелију ракијом шљивовицом. [7] [1]# Швабе су волели паорска кола у боји труле вишње. [8] Бачки Брестовац Ковиљ [1]# У предњој авлији су, пак, воћа и цвећа — логошкиње, трешња рана и вишња шпанска, бресква розикаста и крушка караманка. Стапар [1]


Синоними:

  1. višnjevača Суботица [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114, 116, 121.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 61.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 205.
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 22.
  7. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 48.
  8. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 90.

Напомене[уреди]