vézati

vézati

vézati (srpski, lat. vézati)[uredi]

Glagol[uredi]

vézati, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: trp.pren.


Oblici:

  1. vezati, vȇžem [1]
  2. -o, vezati, -a [1]
  3. vezati [1]

Značenja:

  1. Ne dozvoliti nekome da se udalji od nečega. [2] Vršac Čenej[1]
  2. Učiniti da se neko zanese, zaljubi. [1]
  3. Opasati se. [1]
  4. Obavezati se na nešto. [1]
  5. Stupiti u bliski kontakt, zajednicu, brak. [1]
  6. Smeten, nespretan. [1]
  7. Nevešta, nespretna, neuka osoba. Sombor Novo Miloševo Vršac[1]
  8. Ne dozvoljavati nekome da se udalji od nečega. [1]

Primeri:

  1. Dѐvōjka vȇže peškíre na kònje. Sombor [1]
  2. Preko dȅvera jȁ vȇžem kòšulju i ȍn ѝde pored mѐne. Laćarak [1]
  3. Ȕjutru sam ùstajala u čѐtir sȃta, pòvadim ȍgrizinu, vȇžem, pòdēlim òbroke, ѝščistim štȁlu. Novi Sad [1]
  4. Oni su rȅzali u mȃle snòpove, sa prȗćem vȇžedu. [3] [4] [5] [6] [7] [2] Đala Golubinci Subotica Martonoš Obzir Begeč Čenej Gospođinci Kać Kovilj Srpski Krstur Novo Miloševo Bašaid Kumane Melenci Aradac Zrenjanin Jaša Tomić Tomaševac Perlez Farkaždin Veliki Gaj Vršac Čenej [1]# Vezala ga beštija da je pamet izgubio. Sombor [1]# Vézo sam se oko strȗka da ní mi zíma. Vršac Sombor Čenej [1]# Vézo sam se sas zȃdrugom, pa da vȉdim òće l bȉti bȍlje. Vršac [1]# Ona namiguša se vezala za njega. [2] Sombor Vršac Čenej [1]# Nasred gúvna bílo je ȕkopāno jѐdno dѐbelo dȑvo i tȗ je vȇzan jѐdān dѐbō jѐdek, a za jѐdekom pòvēzani su kònji. Laćarak [1]
  5. Njȅnā dѐsna rúka i njѐgova bȕdu vȇzane sa màramicom. Beška [1]
  6. Volovi stražnji bili su u plugu, a prednji su bili vezani za kola. [8] [9] Čenej Bavanište Vršac [1]# Nȅkako je vȇzana, nȉšta ne úme sáma da urȃdi. Vršac [1]# Pri polasku jabučara isprošena devoj ka je vezivala na konje peškire, što je bio znak da je veridba obavljena. [10] [1]
  7. U jedan red ja pružam uže, ona rukoveda i nalaže snoplje, drugi red ja kupim, a ona za mnom vezuje snoplje. [11] [12] Kovilj Čenej Gospođinci [1]# Ȍndak kad smo gòtovi z bránjem, kad je pòvēzano i sàdenuto (jѐdni vѐzӣvamo, jѐdni dȅnemo) ȍndak vȍzimo tolùzinu. [13] [14] [15] [16] Jaša Tomić Sombor Novi Sad Đala Novi Bečej Itebej Žitište Zrenjanin Boka Dobrica Orlovat Farkaždin Čenta Baranda Crepaja [1]
  8. Jȃ rádila u fàbriki, di se màrame vezívaju. Beška [1]# Kad izȋđe [vinova loza] pȍvisoko, do pȍla mȇtra, ȍnda se vezȋva da prȁvo gȍre ráste. Vrdnik [1]
  9. I kad se uvѐde u bȑdo, ȍndak se vezȋva za òvo vràtilo, tȕ što dȏđe pred domàćicu koja će da tkȃ. [17] [14] [18] Tomaševac Dobrica Crepaja Izbište [1]
  10. Rukovedàčica lȇpo rukovѐda za kosáčom (kȕpi òtkose i šȋri úže, na úže mȅće rȕkoved) — po stȃrim se rȕkoved kȃže — i prȁvi snòpove i vezȋva. Jaša Tomić [1]# I drȕgi pȗt vezѝvānje [vinove loze], od mѐtera sȁd je već izàšlo. [19] [16] Vrdnik [1]# Njega za tu kuću samo deca vezuju. Sombor [1]


Izvedene reči:

  1. vȇzan [1]
  2. vezivati [1]
  3. vezѝvānje [1]


Izrazi:

  1. ("oskudevati"). Sombor Vršac [1]
  2. ˜ ("onemogućiti nekome slobodu sagledavanja, odlučivanja"). [1]
  3. zíma se vézala ("zima predugo traje"). Vršac [1]
  4. ˜ ("srljati u propast"). Vršac [1]
  5. ˜ mačku za/o rep ("odbaciti kao besmisleno, bezvredno"; "Veži ti to mačku za rep"). Jasenovo Kovilj [1]
  6. videti i vezanih očiju ("imati sposobnost uočavanja, zapažanja, sagledavanja"). [1]
  7. vezanog čoveka ne udaraj, sa mrtvog ne skidaj ("treba biti pošten, čestit, savestan"). Sombor [1]
  8. Vȇzan za krevet ("nepokretan bolesnik"). Sombor Vršac [1]
  9. ˜ nekome rep do dupeta ("sputati nekoga u nečemu"; "Vezo mu rep do dupeta"). Jasenovo [1]
  10. da joj vežeš metlu na dupe ujutro, do uveče bi samo drška ostala ("o ženi koja mnogo skita"). Jasenovo [1]
  11. dréši- véži ("jednostavan, prost čovek"; "Pusti ga bestrag"). Crvena Crkva [1]
  12. ˜ mačku za/o rep ("odbaciti kao besmisleno, bezvredno"). Kovilj Jasenovo [1]
  13. ˜ zvono ("magijskom radnjom vezivanja crkvenih zvona doneti nesreću mladencima"). [1]
  14. ˜ jezik kome ("ne dati nekome da slobodno govori"). Vršac [1]
  15. vezati se ("zanemeti"; "Vézo mi se jézik, pa nísam mógla ni da zȉnem"). Vršac [1]
  16. ne moći ništa učiniti’ Sombor Vršac [1]
  17. vȇzani [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  3. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 61, 103, 356.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 72, 164, 280, 340, 347, 428.
  5. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 14, 47, 128, 192.
  6. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 126, 134, 136, 164, 167, 203, 218, 264, 276.
  7. ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 595.
  8. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 178, 280.
  9. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 346.
  10. ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 141.
  11. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 202.
  12. ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 111.
  13. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 146.
  14. ↑ 14,0 14,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 231.
  15. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 152, 165, 174, 203.
  16. ↑ 16,0 16,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  17. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 56.
  18. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 166, 294.
  19. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 294.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ве́зати&oldid=492754”