ваљушка
ваљушка
ваљушка (српски, lat. valjuška)[уреди]
Именица[уреди]
ваљушка, ж
Облици:
Примери:
- Ку̏ва се шта̏ се и̏ма, лу̀даје зелѐне, чо́рбе, ва̀љушке, макар шта̑, па са о̀лајом за̀пржи (с оти̑м смо ку̏вали). [1]
- Ва̀љушке да ми у̀ме̄сиш, па пр̏сте да ли̑жем. [2] [3] Јаша Томић Сусек Свилош Мол Неузина Бока Шурјан Орловат [1]
- У̏век се ку̏ва шта̏ би́ло, пасу́ља, кромпи́ра, о[д] те̑ста што̀год, на̏сӯво, ва̀љушке јел дру̏го. Итебеј [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр. 510.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.54.