valjuška
valjuška
valjuška (српски, ћир. ваљушка)[уреди]
Именица[уреди]
valjuška, ж
Облици:
Примери:
- Kȕva se štȁ se ȉma, lùdaje zelène, čórbe, vàljuške, makar štȃ, pa sa òlajom zàprži (s otȋm smo kȕvali). [1]
- Vàljuške da mi ùmēsiš, pa pȑste da lȋžem. [2] [3] Јаша Томић Сусек Свилош Мол Неузина Бока Шурјан Орловат [1]
- Ȕvek se kȕva štȁ bílo, pasúlja, krompíra, o[d] tȇsta štògod, nȁsūvo, vàljuške jel drȕgo. Итебеј [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр. 510.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.54.