ва̏дити

ва̏дити

ва̏дити (српски, lat. vȁditi)[уреди]

Глагол[уреди]

ва̏дити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. вадити, -им [1]

Значења:

  1. Узимати, износити, извлачити. [1]
  2. Уклањати, чупати (из тела, из организма). [1]
  3. Откопавати, одгртати (руком или оруђем). [1]
  4. Црпсти (о води и сл.). [1]
  5. Набављати (званичне документе). Вршац[1]
  6. Куповати (на билетарници). Вршац[1]

Примери:

  1. Не̑маш с ки́ме да ва̏диш га̑р. [2] [3] Бока Нештин Ердевик Лаћарак Врдник Сремска Каменица Пећинци Обреж Сомбор Суботица Дероње Бачко Петрово Село Кула Ђурђево Бачко Градиште Чуруг Жабаљ Гардиновци Каћ Ковиљ Српски Крстур Банатско Аранђелово Иђош Српска Црња Ново Милошево Радојево Тараш Јаша Томић Чента Конак Маргита Вршац Избиште Дупљаја Јасеново [1]
  2. По педесет-шездесет комада [вршки] забодем. Ујтру рано вадим. [4] Сремска Митровица [1]
  3. Ме̏темо, сто̀ји два̑ са̑та у̏ пећ, о̏нда ва̏димо ѝс пећке па у̏мијемо ле̏бац, ме̏темо у̀ шпајз. Зрењанин [1]
  4. Од ре̏пице мо̑рамо да жу̑римо кад ва̏дӣмо ме̑д, о̏ће да се криста̀лише још у̀нӯтра у ко̏шници. [3] Рума [1]# Ва̏дио му сву у̏тробу на̏поље. [5] Чента [1]
  5. А лека̑р ка̑же — о̏на и̏ма крајни́ке, ка̑же, то̏ мо̑ра да се ва̏ди. Избиште [1]# Ре́па се ва̏дила, кро̀мпӣр, па̏радајз, па̀прика, па̀сӯљ — Дво̏је ва̏ду [репу], у̏змемо две̑ вр́сте, изнад вр́ста ти̏ га̏зиш, ѝдеш унатра̀шке и заба̑даш уз ре̏пу и ѝздижеш је (Т — Л Вр СКм; С Су Ђу Кв; НМ Тш З Бк Ч Ј). [6] Мокрин [1]
  6. И кад ре̏па бу̏де за рашчупа́ва̄ње, о̏нда ва̏ди лу̏кац. Дероње [1]# Лопатом је изравно земљу и из дрвеног шафоља је вадио воду старом крпом и омазивао под. Нови Бечеј [1]
  7. Ва̏ди ви́но с натега̏чом, ни́је уда̏ријо слави̏ну. [7] Вршац [1]


Синоними:

  1. вући [1]


Изрази:

  1. кусалом те кусам, а дршком ти очивадим ("бити дволичан, лицемеран"). [1]
  2. вра̏на вра̏ни о̏чи не ва̏ди ("рђав рђавоме не чини зло"). Вршац Јасеново [1]
  3. ˜ кога из проко̏та ("спасавати некога из невоље"). Вршац [1]
  4. ко да сам целом свету очивадила ("бити веома несрећан"). Ново Милошево [1]
  5. ˜ фле̏ке ("спречавати, уклањати непријатне последице"). Вршац [1]
  6. ˜коме ду̑шу ("мучити некога"). Сомбор Ђурђево Вршац [1]
  7. ˜коме о̏чи ("односити се непријатељски"). Вршац [1]
  8. ˜ о̏чи ("мучити се"). Сомбор Вршац [1]
  9. ˜ из нафталина ("обнављати, враћати у употребу нешто што је веома старо, што је време прегазило"). [1]
  10. ˜фле̏ке ("опорављати се од пијанства"; "Та̀ки је Па́ја, три̑ да̑на шљо̑ка и о̏нак још три̑ да̑на ва̏ди фле̏ке"). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Вршац [1]
  11. ˜ ко из о̏ка ("бити шкрт"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153.
  3. 3,0 3,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 278.
  6. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  7. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 582.

Напомене[уреди]