ва́љак
Изглед
ва́љак
Именица
[уреди]ва́љак, м с
Облици:
- ваљак, ва́љка [1]
- одго́ре, пра̏вило, сла̏ме, то̑ се, мѐћао се, штука̀тур, уви́јало, од, као, ле́пило се, зѐмље, ваљак, та̀вана, одо́ле, и [1]
Значења:
- Пољопривредна ма шина за ваљање земље, направљена од трупца. [1]
- Слама и блато обликовани као ваљак, за грађење пећи. [1]
- Део механизма пресе за грожђе. [1]
- Део механизма за ваљање вуне и сукна. [1]
- Део на сељачким колима. [1]
- Молерска алатка за бојење зидова са рељефним шарама. [1]
- Шара на зиду направљена мо лерским ваљком. [1]
Примери:
- Ко̀њи се у̀мору како ву́ку та̑ј ва́љак. [2] [3] [4] Јаша Томић Платичево Пачир Сомбор Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Тител Бегеч Српски Крстур Нови Кнежевац Ново Милошево Тараш Неузина Бока Шурјан Вршац Панчево Ловра [1]
- Ва́љак је са̏в др̀вени, јѐдино о̏н ѝма̄ шара́фе са стра́не, а и осо̀вину. Бачинци [1]# Мо̏же од ва̑љака да се на̀мести [пећ] — и̏ма спе̏ција̄лни ма̑ли ка̀лупи. [5] Ђала Свилош Буковац Суботица Лалић Деспотово Србобран Госпођинци Ченеј Ђурђево Ковиљ Кикинда Башаид Нови Бечеј [1]
- То̑ се пра̏ви: зо̀бна сла̏ма и бла̏то, зѐмља се за̀ме̄си, као бла̏то на̀прави. О̏нда се ме̑ша с о̀то̄м сла̏мом и пра̏ве се ва́љци та̀ко ду̏гачки, та̀ко да се пр̑во на̀прави од ле̏та̄ва гра̑ђа, о̏нда се око̀ тӣ ле̏та̄ва ста̏вљају ти̑ ва́љци. Бачко Градиште [1]# О̀ни ва́љкови, о̀ни ако не̏где испуња̑ваш, то̑ се ва́љкови зва́ли. [5] [6] Итебеј Сот Вогањ Шуљам Јарак Сомбор Дероње Кула Бачка Паланка Деспотово Кикинда Ново Милошево Радојево Јаша Томић Нови Бечеј Меленци [1]# Ку̏ћа од ва̑љака. [5] Суботица Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Деска [1]
- То̑ се пра̏ви од ва̑љака, то̑ што зо̀ву чѐрпић. Мартонош [1]# То̑ се ра́дило на ва́љак. Ко̀њи о̀кре̄ћу па и̏ма ва́љак. [5] Добрица [1]
- Јел, да л се млина сама од себе упалила, комшију питам, ко велим заборавили да је подмажу па се неки ла гер упалио ил сами ваљци. [7] Сакуле [1]# То̑ је бу̀на̄р на ва́љак. [5] Бечмен Јамена Моровић Сот Јарак Хртковци Прхово Дероње Товаришево Дрљан Сента Каћ Ново Милошево Меленци [1]# И̏мамо о̀на̄ј кве̏ч, то̏ и̏ма ру̏чку, о̏ндак ту̏ и̏ма то̀чак, о̀креће, а ту̏ и̏ма о̀на два̑ ва́љка која ме̏љу, и ова̀ко о̏коло и̏ма са̏ндук о̀нај, и то̑ се кве̏ча. Бешка [1]# Прво се на разбој развуче јорганска свила, преко њега бело платно, па преко тога чиста вуна која је прошла кроз ваљак. Опово [1]
- Прве ваљаонице имале су ваљке од камена, а касније су се појавиле ваљаонице са гвозденим назубљеним ваљцима. [8] [1]# Ваљак [на колима] се прави од храстовине, брестовине и багрема. [9] [1]# И док је предња соба не само ваљком молована него и мустром исликана, дотле је у доњој кујни прскани молерај. Стапар [1]
- Пе́ра мо̀лер и̏ма до̀бре ва́љкове. Јаша Томић Пачир Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Ново Милошево Тараш Неузина Бока Шурјан [1]# Што ле̑п ва́љак! Ко̏ ти ву̑ко?. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]# Дѐна̄рош ко̀ји зна̑ до̀бро де̏ти ле̑по на̀прави ва́љке та̀ко, па о̏нда де̏не. [10] Обзир Пивнице [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 110.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 48.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 28.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 129.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 137.
- ↑ Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 38.
- ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 105.