сувача

сувача

сувача (српски, lat. suvača)[уреди]

Именица[уреди]

сувача, ж

Облици:

  1. су̀вача [1]

Значења:

  1. Уређај за млевење житарица, који покрећу коњи; простор у ком се налази тај уређај. [1]
  2. Уређај за цеђење уља од уљане репице, који покрећу коњи. [1]
  3. Уље од млевеног сунцокрета. [1]

Примери:

  1. Рано ујутру опет, чим би „сувајџија" (млинар) отворио сувачу и дошла муштерија на мељаву, ево и гостију из најближих кућа. [2] Пивнице [1]
  2. Суваче су млинови које покрећу коњи, док се млински камен окреће преко преносних зупчастих точкова начињених од багремовог дрвета. [3] [4] [5] [6] Чента Јарковац [1]
  3. И се мле̏ло у су̀вачу на ко̀ње. [7] Међа [1]
  4. Сувача је састављена од два велика камена жрвња и њу вуку коњи. [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] [7] [15] Ченеј Мартинци Хртковци Чортановци Угриновци Бечмен Сента Сомбор Мол Турија Надаљ Деспотово Равно Село Чуруг Силбаш Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Руменка Бегеч Шајкаш Ковиљ Тител Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Падеј Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Меленци Арадац Фаркаждин Сакуле Сефкерин Ковин Иванда [1]
  5. Су̀вача тако си̏тно са̀меље жи̏то да би̏де здра̏во фи̑но бра̏шно, се до̀бро ме̑си по̏сле. Јаша Томић [1]
  6. О̀но рани̏је у ста̑ро до̏бо, о̏ндак су би́ле изѝшле су̀ваче да се ме̏ље. Томашевац [1]


Синоними:

  1. ваљак [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 107.
  3. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  4. ↑ Душко Петров, Чента Леополдова Чента. Нови Сад — Зрењанин, 2002, 253 стр, стр. 180.
  5. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 88.
  6. ↑ Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2007, 149 стр.
  7. ↑ 7,0 7,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 339. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  9. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  10. ↑ Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 159.
  11. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  12. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 328.
  13. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 11, 15, 35, 105, 126, 128, 173, 224.
  14. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 111, 113, 114, 225.
  15. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=сувача&oldid=213152”