буклѝја̄ш

буклѝја̄ш

буклѝја̄ш (српски, lat. buklìjāš)

Именица

буклѝја̄ш, м

Облици:

1. -а́ша, буклијаш

Значења:

1. Човек који са буклијом позива у сватове.
2. Коњ којег јаше онај што позива у свадбу.

Примери:

1. Буклѝја̄ш ску̏пи сва̏тове све̏ ко[д] дѐвојачке ку̏ће, о̏нда кад бу̏де јѐдан са̑т јел два̑, о̏нда кре̑ну сва̏тови сви̏ саз дѐво̄јком. Ново Милошево Мартонош Нови Кнежевац Кикинда Нови Бечеј Меленци Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Деска
2. У Арацу и Радојеву младожењине другове зову буклијаши, јер су они и звали у сватове. Поред чутуре, китио се посебно и коњ, као и буклијаш који је у северном Банату позивао у сватове углавном на коњу.
3. О̀рта̄к јелти бра̏т у̀зјаши буклија́ша и о̏нда та̑ј ѝде из а̀влије код пр̑вог ко̀мшије, а од ко̀мшије ве̏нча̄номе ку̑му, а од ку̑ма код старо́јка, а од старо́јка ру̏чноме де̏веру; п[а] о̏нда да̏ље ре̑дом сву̏ ро̏дбину зо̀ве (зо̀ве све̏ ро̀дове). Кумане

Синоними:

1. легија
2. легијаш