Pređi na sadržaj

buklѝjāš

buklѝjāš

buklѝjāš (srpski, lat. buklìjāš)

[uredi]

Imenica

[uredi]

buklѝjāš, m

Oblici:

  1. -áša, buklijaš [1]

Značenja:

  1. Čovek koji sa buklijom poziva u svatove. [1]
  2. Konj kojeg jaše onaj što poziva u svadbu. [1]

Primeri:

  1. Buklѝjāš skȕpi svȁtove svȅ ko[d] dѐvojačke kȕće, ȍnda kad bȕde jѐdan sȃt jel dvȃ, ȍnda krȇnu svȁtovi svȉ saz dѐvōjkom. Novo Miloševo Martonoš Novi Kneževac Kikinda Novi Bečej Melenci Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Deska [1]
  2. U Aracu i Radojevu mladoženjine drugove zovu buklijaši, jer su oni i zvali u svatove. Pored čuture, kitio se posebno i konj, kao i buklijaš koji je u severnom Banatu pozivao u svatove uglavnom na konju. [2] [1]
  3. Òrtāk jelti brȁt ùzjaši buklijáša i ȍnda tȃj ѝde iz àvlije kod pȓvog kòmšije, a od kòmšije vȅnčānome kȗmu, a od kȗma kod starójka, a od starójka rȕčnome dȅveru; p[a] ȍnda dȁlje rȇdom svȕ rȍdbinu zòve (zòve svȅ ròdove). Kumane [1]


Sinonimi:

  1. legija [1]
  2. legijaš [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 143.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=буклѝја̄ш&oldid=186532”