Пређи на садржај

буклѝја̄ш

буклѝја̄ш

буклѝја̄ш (српски, lat. buklìjāš)

[уреди]

Именица

[уреди]

буклѝја̄ш, м

Облици:

  1. -а́ша, буклијаш [1]

Значења:

  1. Човек који са буклијом позива у сватове. [1]
  2. Коњ којег јаше онај што позива у свадбу. [1]

Примери:

  1. Буклѝја̄ш ску̏пи сва̏тове све̏ ко[д] дѐвојачке ку̏ће, о̏нда кад бу̏де јѐдан са̑т јел два̑, о̏нда кре̑ну сва̏тови сви̏ саз дѐво̄јком. Ново Милошево Мартонош Нови Кнежевац Кикинда Нови Бечеј Меленци Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Деска [1]
  2. У Арацу и Радојеву младожењине другове зову буклијаши, јер су они и звали у сватове. Поред чутуре, китио се посебно и коњ, као и буклијаш који је у северном Банату позивао у сватове углавном на коњу. [2] [1]
  3. О̀рта̄к јелти бра̏т у̀зјаши буклија́ша и о̏нда та̑ј ѝде из а̀влије код пр̑вог ко̀мшије, а од ко̀мшије ве̏нча̄номе ку̑му, а од ку̑ма код старо́јка, а од старо́јка ру̏чноме де̏веру; п[а] о̏нда да̏ље ре̑дом сву̏ ро̏дбину зо̀ве (зо̀ве све̏ ро̀дове). Кумане [1]


Синоними:

  1. легија [1]
  2. легијаш [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 143.

Напомене

[уреди]