буклија
буклија
буклија (српски, lat. buklija)[уреди]
Именица[уреди]
буклија, ж
Облици:
Значења:
- Окићена чутура вина или ракије која се носи приликом позивања у свадбу. [1]
- Дан када се позива у свадбу. [1]
Примери:
- У четвртак пред венчање ђувегија код своје куће приређује (прави) буклију. Буклија је значајна по томе што се тога дана кити и појављује први сват у предстојећој свадби, тзв. буклијаш. [2] [1]
- Млади (девојке и момци) ките чутуру цвећем и рузмарином, што пропраћају пригодним свадбеним песмама. Окићену чутуру називају буклија (северни Банат) или легија (јужни Банат). [3] [1]
- Бу̀клију сам но̀сио вала сто̑ пу́ти. Јаша Томић Мартонош Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Деска [1]
- Букли̏ја и̏сто, са̏мо се наша̑ра, а и̏сто та̑ чу̀турица, са̏мо наша̑рана и до̏била на́димак букли̏ја. [4] Ковин [1]
Изрази:
- Ићи у буклије ("позивати у свадбу"; "Су̏тра ни́сам ку̏ћи, ѝде̄м у бу̀клије"). Јаша Томић Итебеј Нови Бечеј Меленци Неузина Бока Шурјан [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Мирјана Малуцков, Збирка пешкира у Војвођанском музеју. — Рад, 31, 1988—1989, 205—286, стр. 221.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 138.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.