брашно

брашно

брашно (српски, lat. brašno)[уреди]

Именица[уреди]

брашно, с

Значења:

  1. Врста индустријски припремљене хране за живину. Ковиљ[1]
  2. Врста индустријски припремљене хране за свиње. Змајево Ковиљ[1]
  3. Хлебно брашно. [2] Госпођинци Тител[1]
  4. Крупније пшенично брашно. Стари Сланкамен[1]
  5. Кукурузно брашно. Буђановци Рума Вршац Јасеново Црвена Црква[1]
  6. Најфиније, ситно пшенично брашно. Буђановци Сомбор Ковиљ[1]
  7. Крупније пшенично брашно. Суботица[1]
  8. Паспаљ. Змајево[1]
  9. Пшенично брашно. [1]
  10. Брашно с примесама мекиња. Сомбор Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител Вршац[1]
  11. Најфиније, ситно пшенично брашно. Суботица[1]

Примери:

  1. Пе̑цто ди̏на̄ра и три́дес ки̑ла бра̏шна ѝмо̄ сам ме̏сечно. Нови Бечеј [1]
  2. И̏ма о̀но фи̑но бра̏шно — то̑ је би́ло за кола́че, те̑ста кѝсела. Буђановци [1]
  3. Но̏симо ра̀кију да прода́мо па да до̏бијемо бра̏шна. Томашевац Лаћарак Сремска Митровица Сремска Каменица Рума Сомбор Змајево Госпођинци Ђурђево Ковиљ Бегеч Тител Ђала Мокрин Ново Милошево Арадац Банатска Паланка Вршац Избиште Јасеново Црвена Црква [1]
  4. Мећемо јечменог брашна и кукурузног брашна па скувамо гомбоце. [3] [4] Бачко Градиште Ковиљ [1]
  5. Најједноставније је кукуружње брашно, проја, ноклице се зову. Ту се увати шарана, мрена, тако бела риба нека. [3] Сремска Митровица Ковиљ [1]
  6. Куку̀рузно бра̏шно, па се за̀пари, па лу̀даје, па се то̑ до̀бро и̏стре, па ма̏ло за̀сла̄димо, па то̑ ѝзме̄шамо. [3] Арадац Бачка Паланка Футог [1]
  7. Пусти се у бару [бубањ од прућа], намаже се кукурузним брашном. [3] Нови Сад [1]
  8. Од ле̏бног бра̏шна смо пра̏вли хле̏б. Стари Сланкамен [1]
  9. Би̏јо је са̏ндук за ле̏бно бра̏шно, би̏јо је са̏ндук за чи̏сто бра̏шно, ми̑ смо др̏жа̄ли на та̀вану. Суботица Вршац Ковин [1]
  10. Кола̑ч од ле̏ба, од бра̏шна, од ово̏га ле̏бњега, од жи̏та. [2] [5] [6] [7] Банатска Паланка Павловци Стари Сланкамен Суботица Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Ковиљ Итебеј Томашевац Вршац Ковин [1]
  11. Те̑шко се пре̑ жи́вило, је̏ли смо про́ју коју ма̏ти само озго̑р пома̏же с пше̏ничним бра̏шном да се не растре̑ска. Вршац [1]
  12. У хлеб меће пола чемчиног а пола кукурузног брашна. Бегеч [1]


Изрази:

  1. од и̏стог бра̏шна ("истих особина"). Сомбор [1]
  2. смејати се ко луд/прост набрашно ("безразложно се смејати"). Футог Ковиљ Вршац Јасеново [1]
  3. ТК]. [1]
  4. за по́пино бра̏шно ("исто"). Вршац [1]
  5. За ба̏бино бра̏шно ("ни за шта"). Сомбор Ковиљ [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 162, 338.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 104, 145.
  7. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 347.

Напомене[уреди]