brašno

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

brašno

brašno (српски, ћир. брашно)[уреди]

Именица[уреди]

brašno, с

Значења:

  1. Vrsta industrijski pripremljene hrane za živinu. Ковиљ[1]
  2. Vrsta industrijski pripremljene hrane za svinje. Змајево Ковиљ[1]
  3. Hlebno brašno. [2] Госпођинци Тител[1]
  4. Krupnije pšenično brašno. Стари Сланкамен[1]
  5. Kukuruzno brašno. Буђановци Рума Вршац Јасеново Црвена Црква[1]
  6. Najfinije, sitno pšenično brašno. Буђановци Сомбор Ковиљ[1]
  7. Krupnije pšenično brašno. Суботица[1]
  8. Paspalj. Змајево[1]
  9. Pšenično brašno. [1]
  10. Brašno s primesama mekinja. Сомбор Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител Вршац[1]
  11. Najfinije, sitno pšenično brašno. Суботица[1]

Примери:

  1. Pȇcto dȉnāra i trídes kȋla brȁšna ìmō sam mȅsečno. Нови Бечеј [1]
  2. Ȉma òno fȋno brȁšno — tȏ je bílo za koláče, tȇsta kìsela. Буђановци [1]
  3. Nȍsimo ràkiju da prodámo pa da dȍbijemo brȁšna. Томашевац Лаћарак Сремска Митровица Сремска Каменица Рума Сомбор Змајево Госпођинци Ђурђево Ковиљ Бегеч Тител Ђала Мокрин Ново Милошево Арадац Банатска Паланка Вршац Избиште Јасеново Црвена Црква [1]
  4. Mećemo ječmenog brašna i kukuruznog brašna pa skuvamo gomboce. [3] [4] Бачко Градиште Ковиљ [1]
  5. Najjednostavnije je kukuružnje brašno, proja, noklice se zovu. Tu se uvati šarana, mrena, tako bela riba neka. [3] Сремска Митровица Ковиљ [1]
  6. Kukùruzno brȁšno, pa se zàpari, pa lùdaje, pa se tȏ dòbro ȉstre, pa mȁlo zàslādimo, pa tȏ ìzmēšamo. [3] Арадац Бачка Паланка Футог [1]
  7. Pusti se u baru [bubanj od pruća], namaže se kukuruznim brašnom. [3] Нови Сад [1]
  8. Od lȅbnog brȁšna smo prȁvli hlȅb. Стари Сланкамен [1]
  9. Bȉjo je sȁnduk za lȅbno brȁšno, bȉjo je sȁnduk za čȉsto brȁšno, mȋ smo dȑžāli na tàvanu. Суботица Вршац Ковин [1]
  10. Kolȃč od lȅba, od brȁšna, od ovȍga lȅbnjega, od žȉta. [2] [5] [6] [7] Банатска Паланка Павловци Стари Сланкамен Суботица Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Ковиљ Итебеј Томашевац Вршац Ковин [1]
  11. Tȇško se prȇ žívilo, jȅli smo próju koju mȁti samo ozgȏr pomȁže s pšȅničnim brȁšnom da se ne rastrȇska. Вршац [1]
  12. U hleb meće pola čemčinog a pola kukuruznog brašna. Бегеч [1]



Изрази:

  1. od ȉstog brȁšna ("istih osobina"). Сомбор [1]
  2. smejati se ko lud/prost nabrašno ("bezrazložno se smejati"). Футог Ковиљ Вршац Јасеново [1]
  3. TK]. [1]
  4. za pópino brȁšno ("isto"). Вршац [1]
  5. Za bȁbino brȁšno ("ni za šta"). Сомбор Ковиљ [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 162, 338.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 104, 145.
  7. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 347.

Напомене[уреди]