бе̏о

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

бе̏о

бе̏о (српски, lat. bȅo)[уреди]

Именица[уреди]

бе̏о, {{{род}}}

Придев[уреди]

бе̏о , , прид.

Прилог[уреди]

бе̏о, прил.

Категорије: одр. вид.пл. т.


Облици:

  1. бе́ла, бе́ло, бе̑ли, , , бео [1]
  2. бео [1]


Примери:

  1. Од бе̑лог бо̀сӣљка је би̏о бе̏о ме̑д. [2] Иланџа [1]
  2. То̏ је као кад у̏змем мака̏зе и бе̏о ко́нац, па одсе́чем вр̑ј од ко́нца. [2] Избиште Јамена Сремска Митровица Рума Голубинци Нови Карловци Мартонош Србобран Дероње Бачко Градиште Госпођинци Гардиновци Кикинда Башаид Кумане Меленци Чента Вршац Павлиш Банатска Паланка [1]
  3. Бе̏о био [коњ] ко̏ ла̏буд. Бешка [1]
  4. Ако има рибе, ондак је мутна вода, бела. Гардиновци [1]
  5. Вршке смо мећали ди је бела вода, знате, да не примете. [3] Бачка Паланка [1]
  6. Бе̑ла зѐмља — ту̑ сла̀бије ро̀ди. Тител Бачка Паланка [1]
  7. Фру̀штукујеш бе̑ле коба̀сице и печѐни ја́ја. [4] Ченеј Шурјан [1]
  8. Раније се орало највише воловима подолске расе познатим у народу под називом „бела марва” или „мађарац”. [5] [6] Остојићево Иванда [1]
  9. Ја̑ сам ѝмо до̏ста од бе́ле ма̑рве, ал са̏д су ми о̀стале са̏мо кра̏ве. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  10. Др̀жи бе̑ле ма̑рве ви̏ше. [7] Томашевац Итебеј Фаркаждин Иланџа Сефкерин [1]
  11. Бе̑ла мѐтла је за̀ собе. [8] Мартонош [1]
  12. Беле недеље једу се млечни производи: млеко, сир, кајмак. Што год се скува на беле покладе (недеље), мора се појести тог дана, не сме се бацити (не знају зашто). На Беле покладе увече сви се пресвуку у чисто, мати донесе бела лука и сви у кући, како одрасли тако и млади, намажу се белим луком и то под пазухом, под коленима, око врата и прсију; неки намажу само табане, а када легну, сви под главу ставе чешањ белог лука, у врата и прозоре забоду ножеве и виљушке, а метлу обрнуто наслоне на врата. Био је обичај да целу ту ноћ гори светло, јер око поноћи иду вештице [...] Сутрадан је већ Чиста недеља. У Белој недељи стока се истерује рано ујутро и даје јој се свежа (тек извучена) вода, да би стока имала млека. [9] [1]
  13. Ускршњи пост трајао је некада седам недеља [...] Свака од тих недеља има своје име. Прва је Теодорова или Чиста недеља, 2) Пачиста, 3) Крстопоклоњена, 4) Средопосна, 5) Глувна, 6) Цветна и 7) Велика недеља. Недеље испред ових седам исто имају своја народна имена и то: три недеље испред чисте зову се: Трапава, Шарена и Бела недеља. [1]
  14. Кад дође бела недеља (прва недеља поста), кажу стари, онда се једе бели смок (све прерађевине од млека)’. [10] Ченеј [1]
  15. То̑ су на̏ше, о̀не ѝмају ме̏ку ву̏ну. Сѝњаве и бе̑ле. Бачка Паланка [1]
  16. Бела риба: кесега и сматра се протвиш и буцов. Гардиновци [1]
  17. Бела риба је сва што је бела. Футог [1]
  18. Бела риба — ту је деверика, бодорка, она црвенперка. [3] Србобран Стари Сланкамен Босут Моровић Кленак Сремска Митровица Сремски Карловци Сомбор Бездан Бачко Градиште Мол Бачка Паланка Нови Сад Ђурђево Перлез Чента [1]
  19. Бе̑ле сви̑ње нѐ мош бес концентра́та ура́нити. [11] Јарак Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Кукујевци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Војка Голубинци Марадик Крушедол Белегиш Нови Сланкамен Крчедин [1]
  20. Бе̑ла сла̀нкаме̄нка — за ви́но до̀бра. Врдник [1]
  21. С о̀тим мѝлером се зо̀ве чо́рба бе̑ла. [12] Јаша Томић Стари Сланкамен Неузина Бока Шурјан [1]
  22. На струку може да се употреби ноклица, гљиста, ровац. Неко је практиково, чак мећали су и беле џигерице. [13] [3] Перлез Черевић Буковац Суботица Пачир Сомбор Змајево Бегеч Ковиљ Ново Милошево Деска Ченеј [1]
  23. Бе̑ла џиге̏рица се ба́рила и ср̏це. Избиште Вршац Јасеново Црвена Црква [1]
  24. Кад се тре̏ћи пу̑т ро̑ј ро̀ји, то̑ су бе̑ле пче̏ле. Конак [1]
  25. То̑ је на̑јвећи капита̑л кад изи̑ђу бе̑ле пче̏ле, о̏ндак је на́предна па̏ша, до̏бра го̏дина. [2] Дупљаја Карловчић Сомбор Змајево Гардиновци Меленци Чента Вршац Бела Црква [1]
  26. Беле чакшире су биле од белог сукна и нису имале никаквих украса. У Шајкашкој нико није носио чакшире друге боје до беле, јер су се беле чакшире сматрале обележјем Шајкаша. [14] [1]
  27. Има у башти једно дрво белог врушта. Бегеч [1]
  28. О̑н ку̏ва бе̑ли па̀сӯљ на̏густо. [15] [16] Бегеч Лаћарак Платичево Павловци Сомбор Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Ковиљ Тител Мошорин [1]
  29. У току Беле недеље јели су поглавито сир и уопште бели смок, ишли међусобно у посете и љуљали се. [17] Јарковац Ченеј [1]
  30. Нѐдељом се је̏о бе̑ли со̑с, од рѐна ил миро̀ђије, с ме̑сом и кромпи́ром. Нови Сад [1]
  31. Ви́на ра́зличити: бе̑ли, цр̑ни. Стари Сланкамен Буђановци Суботица Сомбор [1]
  32. Ко̏ ко̏па је̑ ба̏так и ка̏раба̏так и бе̑ло ме̑со. Павлиш Буђановци Суботица Вршац [1]
  33. Кад се фо̀рмӣра о̀снова, ко̏стӯр, по̀чињало се плѐсти бе̑лом ло̀зом. [2] [18] Черевић Сремски Карловци Визић Вашица Моровић Врдник Бешеново Нови Карловци Пећинци Обреж Гардиновци Дупљаја [1]
  34. Од бе̑ле ло̀зе из јѐндека се плѐла плѐтара. Товаришево [1]
  35. Бе̑ле лу̀даје нѐ сејемо (то̑ ро̀ди дѝгод ди се̏једу вре́жу). [19] [20] Зрењанин Ђала Ново Милошево Итебеј Иланџа Ченеј Иванда [1]
  36. То̑ је о̀во бе̑ло, то̑ су цве́тови о̀ни бе̑ли. Бе̑ла ра́да, то̑ је цве̑т о̀ва̄ј о́вде што ја̑ ѝма̄м. [21] Обровац Пивнице Деспотово Дероње Параге Силбаш Бођани Товаришево Бачка Паланка [1]
  37. Ви̏ди у о̀во̄ј де̏те лини бе̑ле тра́ве. Та̀ко ка̑жу, бе̑ла тра́ва, а кат са дѐцо̄м, о̏нда ка̑жемо во̏ле — нѐ воле, и та̀ко, али бе̑ла тра́ва је. [21] Товаришево Параге Пивнице Обровац Силбаш Деспотово [1]
  38. Се̏јали смо бе̑ла лу̏ка, се̏јали смо гра́шак, зе̏лен, шаргаре́пу и па̏штрнак ( З — Бц Сс Св Ин СтС; Су Мт Кл Н Чу Г Жб Ђу К Кв Ти Мш; Ђ Бш ЈТ Ш Бк Нз Из; И Чн). [20] [15] [16] [22] [1]
  39. У коба̀сице се ста̏вља бе̑лог лу̏ка. Бачинци [1]
  40. Ми̑ ка̑жемо бе̑ла тра́ва, та̑ цва̀ти и ја̑ко ра́сте бр̑зо. По̏чупа̄ли смо лу̏кац и са̏д је о̀на ве̏ћ волѝка. Ни̏шта бр̑зо не ра́сте ко тра́ва. [21] Силбаш Товаришево [1]
  41. Про̀цвето̄ је бе̑ли ба̀грем. Бачинци Сусек Свилош Тараш [1]
  42. Има гакови, има чапље беле, има сиве чапље. [3] Стари Сланкамен Босут Сремска Митровица Ковиљ Перлез [1]
  43. Овај бе ли амур, он се рани дрезгом, травом овом каналском. [3] Србобран Бачка Паланка [1]
  44. Згри̏јем во̏ду, п[а] о̏нда то̀пим и пе̏рем ре̑дом: на̑јпре бе́ло, па по̏сле пла́веж. [23] Мартонош [1]
  45. Ку̑пи јој све̏кар а̀љине, да се обу́че, да се вѐнча у бе́ло. [24] Сефкерин [1]


Изведене речи:

  1. бе́ло[1]


Изрази:

  1. гле̏дати бе́ло ("не разумети, не схватати"). Вршац [1]
  2. би̏ти набе̑лом ле̏бу [1]
  3. ˜ ко зи̑д Јасеново [1]
  4. чу́ватибе̑ле па̏ре за цр̑не да̑не ("штедети"). Футог Вршац [1]
  5. ˜ ко о́вца ("потпуно сед"). Јасеново [1]
  6. очекивати какво решење са великом стрепњом’ Вршац [1]
  7. ˜ ко си̏р Јасеново Сенпетер [1]
  8. ˜ ко ко̀за Ковиљ [1]
  9. ˜ ко Шва́ба Јасеново [1]
  10. ˜ ко кре̏ч Србобран Ловра [1]
  11. ˜ ко сне̑г Јасеново [1]
  12. испитина бело ("попити све одједном"; "Пиће се испија „на бело”, до дна, „на екс”"). [1]
  13. отићи убели свет ("кренути, поћи незнано куд, у непознато, далеко"; "Отишо је у бели свет"). Црвена Црква Ченеј [1]
  14. ˜ ко млеко Јасеново [1]
  15. ˜ ко кр̏па Футог Ковиљ [1]
  16. не ви̏детибе̑ла да̑на ("много радити, имати много посла"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 143.
  6. Јован Ердељановић, Срби у Банату. Део 1, Насеља и становништво, Нови Сад (Матица српска), 1986, 385 стр, стр. 381.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 58, 362.
  8. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  9. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 99.
  10. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 240.
  11. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  12. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 57.
  13. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  14. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 65.
  15. 15,0 15,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 346.
  16. 16,0 16,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  17. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 108.
  18. Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  19. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 364.
  20. 20,0 20,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.
  21. 21,0 21,1 21,2 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  22. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 39.
  23. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 219.
  24. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 521.

Напомене[уреди]