bȅo

bȅo

bȅo (српски, ћир. бе̏о)[уреди]

Именица[уреди]

bȅo, {{{род}}}

Придев[уреди]

bȅo -а, -о, прид.

Прилог[уреди]

bȅo, прил.

Категорије: одр. вид.пл. т.


Облици:

  1. béla, bélo, bȇli, -a, -o, beo [1]
  2. beo [1]


Примери:

  1. Od bȇlog bòsīljka je bȉo bȅo mȇd. [2] Иланџа [1]
  2. Tȍ je kao kad ȕzmem makȁze i bȅo kónac, pa odséčem vȓj od kónca. [2] Избиште Јамена Сремска Митровица Рума Голубинци Нови Карловци Мартонош Србобран Дероње Бачко Градиште Госпођинци Гардиновци Кикинда Башаид Кумане Меленци Чента Вршац Павлиш Банатска Паланка [1]
  3. Bȅo bio [konj] kȍ lȁbud. Бешка [1]
  4. Ako ima ribe, ondak je mutna voda, bela. Гардиновци [1]
  5. Vrške smo mećali di je bela voda, znate, da ne primete. [3] Бачка Паланка [1]
  6. Bȇla zèmlja — tȗ slàbije ròdi. Тител Бачка Паланка [1]
  7. Frùštukuješ bȇle kobàsice i pečèni jája. [4] Ченеј Шурјан [1]
  8. Ranije se oralo najviše volovima podolske rase poznatim u narodu pod nazivom „bela marva” ili „mađarac”. [5] [6] Остојићево Иванда [1]
  9. Jȃ sam ìmo dȍsta od béle mȃrve, al sȁd su mi òstale sȁmo krȁve. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  10. Dr̀ži bȇle mȃrve vȉše. [7] Томашевац Итебеј Фаркаждин Иланџа Сефкерин [1]
  11. Bȇla mètla je zà sobe. [8] Мартонош [1]
  12. Bele nedelje jedu se mlečni proizvodi: mleko, sir, kajmak. Što god se skuva na bele poklade (nedelje), mora se pojesti tog dana, ne sme se baciti (ne znaju zašto). Na Bele poklade uveče svi se presvuku u čisto, mati donese bela luka i svi u kući, kako odrasli tako i mladi, namažu se belim lukom i to pod pazuhom, pod kolenima, oko vrata i prsiju; neki namažu samo tabane, a kada legnu, svi pod glavu stave češanj belog luka, u vrata i prozore zabodu noževe i viljuške, a metlu obrnuto naslone na vrata. Bio je običaj da celu tu noć gori svetlo, jer oko ponoći idu veštice [...] Sutradan je već Čista nedelja. U Beloj nedelji stoka se isteruje rano ujutro i daje joj se sveža (tek izvučena) voda, da bi stoka imala mleka. [9] [1]
  13. Uskršnji post trajao je nekada sedam nedelja [...] Svaka od tih nedelja ima svoje ime. Prva je Teodorova ili Čista nedelja, 2) Pačista, 3) Krstopoklonjena, 4) Sredoposna, 5) Gluvna, 6) Cvetna i 7) Velika nedelja. Nedelje ispred ovih sedam isto imaju svoja narodna imena i to: tri nedelje ispred čiste zovu se: Trapava, Šarena i Bela nedelja. [1]
  14. Kad dođe bela nedelja (prva nedelja posta), kažu stari, onda se jede beli smok (sve prerađevine od mleka)’. [10] Ченеј [1]
  15. Tȏ su nȁše, òne ìmaju mȅku vȕnu. Sìnjave i bȇle. Бачка Паланка [1]
  16. Bela riba: kesega i smatra se protviš i bucov. Гардиновци [1]
  17. Bela riba je sva što je bela. Футог [1]
  18. Bela riba — tu je deverika, bodorka, ona crvenperka. [3] Србобран Стари Сланкамен Босут Моровић Кленак Сремска Митровица Сремски Карловци Сомбор Бездан Бачко Градиште Мол Бачка Паланка Нови Сад Ђурђево Перлез Чента [1]
  19. Bȇle svȋnje nè moš bes koncentráta urániti. [11] Јарак Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Кукујевци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Војка Голубинци Марадик Крушедол Белегиш Нови Сланкамен Крчедин [1]
  20. Bȇla slànkamēnka — za víno dòbra. Врдник [1]
  21. S òtim mìlerom se zòve čórba bȇla. [12] Јаша Томић Стари Сланкамен Неузина Бока Шурјан [1]
  22. Na struku može da se upotrebi noklica, gljista, rovac. Neko je praktikovo, čak mećali su i bele džigerice. [13] [3] Перлез Черевић Буковац Суботица Пачир Сомбор Змајево Бегеч Ковиљ Ново Милошево Деска Ченеј [1]
  23. Bȇla džigȅrica se bárila i sȑce. Избиште Вршац Јасеново Црвена Црква [1]
  24. Kad se trȅći pȗt rȏj ròji, tȏ su bȇle pčȅle. Конак [1]
  25. Tȏ je nȃjveći kapitȃl kad izȋđu bȇle pčȅle, ȍndak je nápredna pȁša, dȍbra gȍdina. [2] Дупљаја Карловчић Сомбор Змајево Гардиновци Меленци Чента Вршац Бела Црква [1]
  26. Bele čakšire su bile od belog sukna i nisu imale nikakvih ukrasa. U Šajkaškoj niko nije nosio čakšire druge boje do bele, jer su se bele čakšire smatrale obeležjem Šajkaša. [14] [1]
  27. Ima u bašti jedno drvo belog vrušta. Бегеч [1]
  28. Ȏn kȕva bȇli pàsūlj nȁgusto. [15] [16] Бегеч Лаћарак Платичево Павловци Сомбор Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Ковиљ Тител Мошорин [1]
  29. U toku Bele nedelje jeli su poglavito sir i uopšte beli smok, išli međusobno u posete i ljuljali se. [17] Јарковац Ченеј [1]
  30. Nèdeljom se jȅo bȇli sȏs, od rèna il miròđije, s mȇsom i krompírom. Нови Сад [1]
  31. Vína rázličiti: bȇli, cȓni. Стари Сланкамен Буђановци Суботица Сомбор [1]
  32. Kȍ kȍpa jȇ bȁtak i kȁrabȁtak i bȇlo mȇso. Павлиш Буђановци Суботица Вршац [1]
  33. Kad se fòrmīra òsnova, kȍstūr, pòčinjalo se plèsti bȇlom lòzom. [2] [18] Черевић Сремски Карловци Визић Вашица Моровић Врдник Бешеново Нови Карловци Пећинци Обреж Гардиновци Дупљаја [1]
  34. Od bȇle lòze iz jèndeka se plèla plètara. Товаришево [1]
  35. Bȇle lùdaje nè sejemo (tȏ ròdi dìgod di sȅjedu vréžu). [19] [20] Зрењанин Ђала Ново Милошево Итебеј Иланџа Ченеј Иванда [1]
  36. Tȏ je òvo bȇlo, tȏ su cvétovi òni bȇli. Bȇla ráda, tȏ je cvȇt òvāj óvde što jȃ ìmām. [21] Обровац Пивнице Деспотово Дероње Параге Силбаш Бођани Товаришево Бачка Паланка [1]
  37. Vȉdi u òvōj dȅte lini bȇle tráve. Tàko kȃžu, bȇla tráva, a kat sa dècōm, ȍnda kȃžemo vȍle — nè vole, i tàko, ali bȇla tráva je. [21] Товаришево Параге Пивнице Обровац Силбаш Деспотово [1]
  38. Sȅjali smo bȇla lȕka, sȅjali smo grášak, zȅlen, šargarépu i pȁštrnak ( Z — Bc Ss Sv In StS; Su Mt Kl N Ču G Žb Đu K Kv Ti Mš; Đ Bš JT Š Bk Nz Iz; I Čn). [20] [15] [16] [22] [1]
  39. U kobàsice se stȁvlja bȇlog lȕka. Бачинци [1]
  40. Mȋ kȃžemo bȇla tráva, tȃ cvàti i jȃko ráste bȓzo. Pȍčupāli smo lȕkac i sȁd je òna vȅć volìka. Nȉšta bȓzo ne ráste ko tráva. [21] Силбаш Товаришево [1]
  41. Pròcvetō je bȇli bàgrem. Бачинци Сусек Свилош Тараш [1]
  42. Ima gakovi, ima čaplje bele, ima sive čaplje. [3] Стари Сланкамен Босут Сремска Митровица Ковиљ Перлез [1]
  43. Ovaj be li amur, on se rani drezgom, travom ovom kanalskom. [3] Србобран Бачка Паланка [1]
  44. Zgrȉjem vȍdu, p[a] ȍnda tòpim i pȅrem rȇdom: nȃjpre bélo, pa pȍsle plávež. [23] Мартонош [1]
  45. Kȗpi joj svȅkar àljine, da se obúče, da se vènča u bélo. [24] Сефкерин [1]


Изведене речи:

  1. bélo[1]


Изрази:

  1. glȅdati bélo ("ne razumeti, ne shvatati"). Вршац [1]
  2. bȉti nabȇlom lȅbu [1]
  3. ˜ ko zȋd Јасеново [1]
  4. čúvatibȇle pȁre za cȓne dȃne ("štedeti"). Футог Вршац [1]
  5. ˜ ko óvca ("potpuno sed"). Јасеново [1]
  6. očekivati kakvo rešenje sa velikom strepnjom’ Вршац [1]
  7. ˜ ko sȉr Јасеново Сенпетер [1]
  8. ˜ ko kòza Ковиљ [1]
  9. ˜ ko Švába Јасеново [1]
  10. ˜ ko krȅč Србобран Ловра [1]
  11. ˜ ko snȇg Јасеново [1]
  12. ispitina belo ("popiti sve odjednom"; "Piće se ispija „na belo”, do dna, „na eks”"). [1]
  13. otići ubeli svet ("krenuti, poći neznano kud, u nepoznato, daleko"; "Otišo je u beli svet"). Црвена Црква Ченеј [1]
  14. ˜ ko mleko Јасеново [1]
  15. ˜ ko kȑpa Футог Ковиљ [1]
  16. ne vȉdetibȇla dȃna ("mnogo raditi, imati mnogo posla"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 143.
  6. ↑ Јован Ердељановић, Срби у Банату. Део 1, Насеља и становништво, Нови Сад (Матица српска), 1986, 385 стр, стр. 381.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 58, 362.
  8. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  9. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 99.
  10. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 240.
  11. ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  12. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 57.
  13. ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  14. ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 65.
  15. ↑ 15,0 15,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 346.
  16. ↑ 16,0 16,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  17. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 108.
  18. ↑ Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  19. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 364.
  20. ↑ 20,0 20,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.
  21. ↑ 21,0 21,1 21,2 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  22. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 39.
  23. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 219.
  24. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 521.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=bȅo&oldid=488810”