банатски

банатски

банатски (српски, lat. banatski)[уреди]

Категорије: об.об.об.


Облици:

  1. , , ба̀на̄тски, бана̑тски [1]

Значења:

  1. Врста кола са шареним лотрама и штицнама уместо левчи. [1]
  2. Сорта пшенице. [1]
  3. Раса пчела. [2] Ђала[1]
  4. Исто. [2] Маргита Вршац Дупљаја Дубовац[1]
  5. Сорта пшенице. [3] Тител Мошорин[1]
  6. Запреминска мера од 80 ока. Бегеч[1]
  7. Врста кола. [1]
  8. Сорта грожђа. Сремски Карловци[1]

Примери:

  1. Ба̀на̄тска пче̏ла и̏ма зла́тне пр̏стенове. Ђала [1]
  2. Па о́вде у Бана́ту ра̀није се га́јила ба̀на̄тска че̏ла ко̀ја и̏ма жу́те пр̏стенове на за̏тку. [2] Иђош Вашица Черевић Сомбор Српска Црња Нови Бечеј Међа Чента [1]# Бана̑тска [пчела] је жу́та, тро̏мпуљаста, пу̏на, дебе̏ла. [2] Дупљаја Маргита Вршац Дубовац [1]# Ле́па ко̏ла би́ла, она̀ко не̏ка ба̀на̄цка. Бешка Сомбор Нови Кнежевац [1]# Ла̀ка ко̏ла — то̑ су ба̀на̄тска. О̀на слу̑же са̏мо за во́за̄ње. Ѝмају чѐтир то̀чка и шарѐно ѝзра̄ђене ло́тре, пре̏слице о̀не окру́гле и ѝмају кри́ла. [4] Војка Мартинци Сремска Митровица Кленак Платичево Грабовци Крушедол Крчедин Белегиш Бољевци Старчево Гардиновци Ново Милошево Српска Црња Радојево Меленци Тараш Елемир Итебеј Житиште Арадац Ботош Орловат Перлез Идвор Добрица Чента [1]# Народ памти разне сорте: шишуљу, банкут, банатску црвенку и белицу, бркуљу, стакленац, крижевачку пшеницу. [5] [1]# Би́ло је вѝсоко ко̏ло, ба̑чко, ба̀на̄цко ко̏ло, о̏ндак вра̀ња̄нка. Нови Сад [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  5. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 16.

Напомене[уреди]